Posle više od sedam decenija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je u sredu svoju prvu rezoluciju o Mjanmaru, kojom se apeluje na prestanak nasilja i poziva mjanmarska hunta da odmah oslobodi sve političke zatvorenike, uključujući svrgnutu liderku Aung San Su Ći i predsednika Vina Minta.
Savet takođe traži od hunte hitnu i konkretnu primenu konsenzusa u pet tačaka Asocijacije zemalja jugoistočne Azije i poštovanje demokratske volje naroda Mjanmara.
Značajna rezolucija usvojena je sa 12 glasova za i tri uzdržana - Kine, Indije i Rusije.
Akcija je bila teško izvodljiva, smatraju neki članovi 15-članog Saveta bezbednosti, jer su se Kina i Rusija, dve stalne članice saveta, istrajno protivile snažnom delovanju u vezi sa krizom u Mjanmaru.
"Danas smo poslali čvrstu poruku vojsci da ne bi trebalo da bude sumnje - očekujemo da će ova rezolucija biti sprovedena u potpunosti", rekla je pred Savetom bezbednosti ambasadorka Velike Britanije u UN Barbara Vudvord posle glasanja o rezoluciji koju su izradili Britanci.
Vudvord je dodala da je rezolucija naložila generalnom sekretaru UN da ovog proleća obavesti savet o situaciji u Mjanmaru. To će "biti važna prilika za procenu razvoja događaja na terenu i spremni smo da preduzmemo dalje mere po potrebi".
"Takođe smo poslali jasnu poruku narodu Mjanmara da tražimo napredak u skladu sa njihovim pravima, željama i interesima", dodala je ambasadorka.
Ovo je prva rezolucija Saveta bezbednosti o Mjanmaru, koji je ranije bio poznat kao Burma, otkako je zemlja postala članica UN u aprilu 1948. godine.
Ambasador Mjanmara u UN-u Kjau Mo Tun rekao je novinarima posle glasanja da to vidi kao dobar prvi korak Saveta bezbednosti u preduzimanju akcija u vezi sa krizom u Mjanmaru. On je dodao da bi voleo da su u rezoluciju upotrebljene oštrije formulacije.
Čitajući izjavu vlade nacionalnog jedinstva Mjanmara u egzilu, on je rekao da rezolucija "pokazuje napredak Saveta bezbednosti u preduzimanju akcija u vezi sa ozbiljnom krizom u Mjanmaru i pretnjom hunte međunarodnom miru i stabilnosti bezbednosti, uprkos pozitivnim elementima sadržanim u rezoluciji i izazovima prilikom njenog usvajanja".
Kina, koja se uzdržala od glasanja, želela je da Savet bezbednosti usvoji zvaničnu izjavu o Mjanmaru, a ne rezoluciju.
"Nema brzog rešenja za pitanje Mjanmara, a kamoli spoljnog rešenja. Da li će to na kraju biti ispravno rešeno ili ne zavisi u osnovi i samo od samog Mjanmara", rekao je kineski ambasador u UN Džang Jun posle glasanja.
Rusija ne smatra da je pretnja Mjanmara zasluživala razmatranje u Savetu bezbednosti.
"Naš princip je stav da situacija u Mjanmaru ne predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti", rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia Savetu posle glasanja.
Mark Farmaner, direktor Kampanje za Burmu u Velikoj Britaniji, rekao je da je rezolucija trebalo da uključi zabranu isporuke oružja vojsci Mjanmara.
"Rusija, Kina i Indija koriste svoja mesta u Savetu bezbednosti kako bi zaštitile svoje profitabilne ugovore sa burmanskom vojskom", rekao je Farmaner u saopštenju objavljenom nakon glasanja u Savetu bezbednosti UN.
Elejn Pirson, direktorka Hjuman rajts voča za Aziju, rekla je u saopštenju: "Rezolucija bi trebalo da ponovo razmotri svakodnevne zločine hunte i priznaje hrabre napore naroda Mjanmara ka demokratiji i slobodi".
Rezolucija uključuje brojne reference na Asocijaciju nacija jugoistočne Azije, koja je usvojila konsenzus u pet tačaka u aprilu 2021. kao odgovor na puč u Mjanmaru. Izražava duboku zabrinutost zbog "tekućeg vanrednog stanja" koje je vojska uvela u Mjanmaru 1. februara 2021. i njegovog ozbiljnog uticaja na narod Mjanmara. Rezolucija takođe osuđuje pogubljenje prodemokratskih aktivista od strane vojske.
Pre toga, Savet bezbednosti je u julu objavio izjavu svog predsednika u kojoj se poziva na momentalno oslobađanje svih arbitrarno pritvorenih zatvorenika, uključujući Vin Minta i Su Ći.
