Ruska invazija na Ukrajinu zbližila je vojne odnose Rusije i Kine – a ishod rata mogao bi imati veliki uticaj na buduće veze, navodi se u novom izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
"Odluka Kine da prećutno stane na stranu Rusije uprkos njenoj invaziji na Ukrajinu u februaru 2022. obnovila je strah od vojnog saveza Kine i Rusije", navodi se u izveštaju vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije . "Dve zemlje su do sada izbegavale formalni savez, ali dele duboke vojne veze usredsređene na prodaju oružja i zajedničke vojne vežbe".
Vežbe "Vostok 22"
Rusija je takođe domaćin vojnih vežbi "Vostok 22" na istoku zemlje. Učestvuje 15 zemalja, a Kina je počasni gost. Belorusija, Indija i Sirija su među ostalim nacijama koje učestvuju u vežbama.
Moskva je saopštila da u vežbama učestvuje 50.000 vojnika i 5.000 komada vojne opreme. Britanska vlada je dovela u sumnju te brojeve i rekla da je pravi broj vojnog osoblja koji učestvuje bliži 15.000.
Kina je saopštila da je poslala 2.000 vojnika, 300 vojnih vozila, 21 avion i tri ratna broda na vežbe koje su počele 31. avgusta i završavaju se u sredu.
"Praktična interakcija između ruske mornarice i mornarice kineske Narodnooslobodilačke armije dostigla je novi nivo u pogledu kvaliteta. Ovo obezbeđuje globalnu i regionalnu stabilnost i bezbednost“" rekao je kontraadmiral Valerij Kazakov iz ruske Pacifičke flote, a prenelo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Kina teži bližim vezama sa Rusijom, smatra Boni Lin, koautorka izveštaja CSIS-a.
Bliže veze
"Vojni odnos podržava sveukupne političke odnose. Dakle, u onoj meri u kojoj Kina bude nastojala da produbi odnose sa Rusijom, videćete više vežbi. I videćete kako dve zemlje primenjuju još osetljivije sposobnosti", rekla je Lin za Glas Amerike.
Iako je prodaja ruskog oružja Kini takođe vitalna komponenta partnerstva, prema autorima izveštaja postoji značajne "prepreke" u odnosima.
"Kina uvozi oko 70 odsto svog ukupnog naoružanja iz Rusije. Ali do sredine 2000-ih, Kina je počela da se više fokusira na domaću proizvodnju svog oružja, tako da se manje oslanja na Rusiju. Istovremeno, Rusija je postala zabrinutija zbog kineske krađe njene tehnologije. U skorije vreme, u poslednjih nekoliko godina, najveći deo kineskog uvoza iz Rusije na strani prodaje oružja bio je za podršku njenim avionskim programima", naglašava Lin.
Kineska krađa
U izveštaju se navodi da navodna kineska krađa tehnologije nije prošla nezapaženo u Rusiji.
"U 2019, ruska državna odbrambena firma Rostek je navela da je bilo 500 slučajeva neovlašćenog kopiranja njene opreme u prethodnih 17 godina. U retkom potezu, kompanija je javno kritikovala Kinu, navodeći da je 'Kina sama kopirala avionske motore, avione Suhoj, sisteme protivvazdušne odbrane, prenosive rakete protivvazdušne odbrane i analogne sisteme zemlja-vazduh srednjeg dometa Pancir", navodi se u izveštaju.
Tajvan i Ukrajina
Uprkos takvim poteškoćama, Kina traži produbljivanje veza sa Moskvom.
"Ono što se dešava nakon ruske invazije na Ukrajinu jeste da vidite rascep, rastuću percepciju autokratija nasuprot demokratijama. A Kina... se sve više smatra veoma bliskom Rusiji – i potencijalno se posmatra kao agresor poput Rusije", ocenjuje Boni Lin.
"Procena Kine je verovatno da joj je Rusija sve više potrebna, jer smatra da bi se Kina mogla naći u sličnoj situaciji kao što Rusija", dodaje Lin.
Tenzije između Kine i Zapada su se pojačale otkako je Peking pokrenuo seriju vežbi oko Tajvana, nakon posete ostrvu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi prošlog meseca. Kina tvrdi da je Tajvan deo njene teritorije.
Iako Rusija i Kina nisu potpisale nikakav formalni vojni savez, Zapad mora biti oprezan na rastuće vojne i političke veze, smatra Lin.
"Ne kažem da bi, na primer, Rusija poslala trupe na teren u sukobu Kine sa jednim od svojih suseda – ali bi mogla da pruži druge oblike podrške, uključujući obaveštajnu, uključujući čak i političku podršku", upozorava Lin za Glas Amerike.
Kina prevazilazi Rusiju
U izveštaju CSIS-a se kaže da vojne sposobnosti Kine sustižu ili nadmašuju sposobnost Rusije. I dok traje ruska invazija na Ukrajinu, autori kažu da bi ruski neuspeh na bojnom polju mogao da navede Peking da preispita svoje odnose sa Moskvom.
"Ako Peking zaključi da je učinak Rusije u Ukrajini bio dovoljno loš, mogao bi na kraju preispitati vrednost učešća u zajedničkim vežbama sa Rusijom, pa čak i preispitati ukupnu vrednost strateških veza sa Rusijom", zaključuje se u izveštaju.
