Predsednički kandidat Demokrata Džo Bajden rekao je da "unapred upozorava" Rusiju i druge strane vlade da će, ako bude izabran za predsednika, preduzeti agresivne mere da spreči bilo kakvo mešanje u američke izbore. Bajden je to poručio nakon što su demokratski lideri upozorili da je Kongres, po svemu sudeći, meta stranog mešanja, prenosi agencija Asošijeted pres.
Bajden je u saopštenju u ponedeljak naveo da će strano mešanje smatrati "neprijateljskim činom koji značajno pogađa odnose Sjedinjenih Država i vlade zemlje koja se meša". Takođe je kritikovao predsednika Donalda Trampa što nije adekvatno reagovao na procenu američkih obaveštajnih agencija da se Rusija mešala u predsedničke izbore 2016. godine.
“Ako bilo koja strana sila bezobzirno odluči da se meša u našu demokratiju, neću oklevati da kao predsednik na to odgovorim i pobrinem se da postoje značajne i dugotrajne posledice", naglasio je Bajden.
Bajden je prošle nedelje rekao da je počeo da dobija izveštaje obaveštajnih agencija i upozorio da Rusija, Kina i drugi američki protivnici pokušavaju da podriju predsedničke izbore. Bajden nije dao dokaze za to, ali je naveo da je Rusija "i dalje angažovana" posle 2016. godiine, te da je Kina takođe umešana u napore da se podstakne nepoverenje u američki izborni proces.
Tokom onlajn skupa u ponedeljak veče, Bajden je poručio: "Biće teško, ne mogu mnogo toga da uradim sada osim da govorim o tome, ali je to povod za ozbiljnu zabrinutost. Zaista je reč o kršenju našeg suvereniteta".
U intervju za kablovsku mrežu MSNBC, predsednički kandidat demokrata rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin "zna da mislim ono što kažem".
Demokratski lideri uputili su pismo direktoru Federalnog istražnog biroa (FBI) Kristoferu Reju u kojem su saopštili da su zabrinuti zbog toga što je Kongres, po svemu sudeći, meta "planirane strane kampanje mešanja" da bi se uticalo na predsedničke izbore 2020. godine. Zatražili su od Reja da, iza zatvorenih vrata, brifuje sve članove Kongresa pre pauze u u avgustu.
U pismu predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi, lidera demokrata u Senatu Čaka Šumera i vodećih demokrata u obaveštajnim odborima oba doma Kongresa ne iznose se detalji o pretnjama, koje se međutim opisuju kao ozbiljne i konkretne.
“Ozbiljno smo zabrinuti da je Kongres meta strane kampanje mešanja, kojom se pokušavaju raširiti dezinformacije da bi se uticalo na aktivnost Kongresa, javnu debatu i predsedničke izbore u novembru", napisali suu u pismu Pelosi, Šumer, predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma Adam Šif i vodeći demokrata u Obaveštajnom odboru Senata Mark Vorner.
Neimenovani zvaničnik Kongresa, upoznat sa sadržajem pismom, rekao je da postoji i strogo poverljivi dodatak "da bi se osiguralo da postoji jasan i nedvosmislen zapis o kontraobaveštajnim pretnjama koje su povod za zabrinutost". Dodatak, kako je naveo, uglavnom je zasnovan na analizama izvršne grane. FBI je saopštio da je dobio pismo, ali je odbio da ga komentariše.
Još nje jasno šta je tačno povod za zabrinutost demokrata, ali postoje strahovanja od izbora predsednika Donalda Trampa da se ruski napori da izazove haos u američkoj politici nastavljaju i na ovogodišnjim izborima. Na izborima 2016. godine, ti napori obuhvatali su hakerske upade ruskih vojnih obaveštajnih zvaničnika u imejl naloge Demokratske stranke, a zatim i curenje podataka od strane Vikiliksa.
Obaveštajne agencije saopštile su da je cilj te operacije bio da se pomogne Trampovoj predsedničkoj kampanji i naruši ugled njegove tadašnje demokratske protivnice, Hilari Klinton. Rusi su takođe koristili kampanju na društvenim medijima da šire dezinformacije i poruke čiji cilj je bio da se podeli američko javno mnjenje. Bivši specijalni tužilac Robert Maler, koji je vodio istragu ruskog mešanja, na kraju je zbog toga podigao optužnice protiv 25 ruskih državljana, podseća AP.
Demokrate, među kojima su i članovi obaveštajnog odbora u Senatu, izrazili su zabrinutost da bi aktuelna republikanska istraga Bajdenovog sina, Hantera Bajdena, i njegovog poslovanja u Ukrajini mogla da pojača rusku kampanju širenja dezinformacija. Istragu vodi predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost i vladina pitanja Ron Džonson, čiji je portparol rekao da je odbor već zatražio i dobio izveštaje o ruskim dezinformacijama.
Dok Bajden kritikuje Trampa što se nije agresivnije suprostavio Rusiji, njegovo obećanje da će obaveštajna zajednica, ako bude izabran za predsednika, "javno i pravovremeno izveštavati" o bilo kakvim stranom mešanju u američke izbore na neki način predstavlja izmenu prakse Obamine administracije koja je čekala mesecima da zvanično optuži Moskvu za hakovanja imejl naloga demokrata 2016. godine.
Zvaničnici su to uradili tek nakon unutrašnje debate o tome šta bi trebalo da kažu. Čak i kada je adminstracija, u kojoj je Bajden bio potpredsednik SAD, izdala izveštaj u oktobru 2016. godine u kojem se Rusija optužuje za hakerske napade, nije pomenula Putina po imenu, kao ni da su u toku napori da se utvrdi da li su aktivnosti Kremlja bile koordinisane sa Trampovom kampanjom.
Hilari Klinton, koja je izgubila na predsedničkim izborima 2016. godine, rekla je u ponedeljak da joj je drago što Bajden govori o tom pitanju. "Jasno je da je Rusija uspela. Verovali su da mogu da utiču na mišljenje i čak glasove Amerikanaca, zbog čega bi sada stali", rekla je Klinton za MSNBC.
