Nedelju dana pošto je ekstremistička grupa Hamas napala Izrael, a vojska te zemlja odgovorila bombardovanjem Gaze, prvi put se pojavila informacija da bi američki predsednik Džo Bajden mogao da poseti Tel Aviv, iako je region Bliskog istoka sada visoko-rizičan. Pre Bajdena, u Izrael su stigli državni sekretar Entoni Blinken i Lojd Ostin, ministar odbrane, a Bela kuća je potvrdila da američki predsednik stiže u region 18. oktobra, što mnogi vide kao pokušaj sprečavanja proširenja sukoba.
Posle Izraela, Bajden je planirao posetu jordanskoj prestonici Amanu gde je trebalo da se susretne sa trojicom arapskih lidera – jordanskim kraljem, predsednikom Egipta i predsednikom Palestinske uprave.
“Za Izrael, poseta predsednika Bajdena je važna kao znak podrške. Predsednik je poznat kao osoba čiji karakter krasi empatija i pomoći će Izraelcima da se izbore sa traumom posle napada. Njegova poseta se u regionu takođe interpretira kao odraz bliskih odnosa Amerike i Izraela. Ali njegov odlazak u Jordan da se sastane sa kraljem Abdulahom i predsednicima al-Sisijem i Abu Mazenom je takođe indikacija da SAD razmišljaju o ’danu posle’ kada će palestinsko pitanje ponovo dobiti pažnju“, kazao je za Glas Amerike Džerald Fajerstin, viši saradnik Middle East instituta u Vašingtonu.
Međutim, Bajdenova poseta Jordanu i samit sa palestinskim i egipatskom liderom su otkazani nakon što su u u udaru na bolnicu u Gazi stradale stotine osoba.
U napadima Hamasa na Izrael ubijeno je više od 1.400 ljudi, a u napadima vojske na Gazu oko 3.000. Izraelska vojska je već 7. oktobra blokirala ceo Pojas Gaze i mobilisala gotovo 300.000 pripadnika, spremajući kopnenu ofanzivu o kojoj konačna odluka još nije doneta. Ipak, u međunarodnoj zajednici postoji bojazan da bi u sukob, na severnoj granici Izraela, mogao da se uključi Hezbolah, organizacija koju poput Hamasa, EU, Izrael i SAD smatraju terorističkom, a ima podršku Irana.
“Bajdenova poseta pojačava poruku da će Amerika snažnu odgovoriti na svaki pokušaj Irana, Hezbolaha i drugih da prošire sukob i otvore drugi front protiv Izraela”, objasnio je Fajerstin, koji je bio i ambasador SAD u Jemenu u periodu od 2010. do 2013.
Bajden je u februaru ove godine iznenadno posetio i Ukrajinu, koja je u ratu sa Rusijom, ali ni tu, ni u Izraelu američka vojska nije aktivno angažovana u zonama sukoba.
Tokom prethodnih 10 dana američka vojska je rasporedila u istočni Mediteran dva nosača aviona, sa nekoliko hiljada marinaca.“Očigledno je da su pokreti američke vojske jasan signal potencijalnim protivnicima da će SAD na licu mesta imati kapacitet da odgovori brzo i snažno na bilo kakav novi napad na Izrael”, kaže penzionisani američki diplomata.
Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost kazao je novinarima u Beloj kući da odluka o Bajdenovom putu u Izrael „nije olako doneta”. „Očigledno ne bismo išli na putovanje da ne verujemo da postoje odgovarajuće mere bezbednosti“, dodao je Kirbi.
Odnos Bajdena i Netanjahua
Devet meseci od Netanjahuovog povratka na vlast, Bajden je odbijao da se sastane sa njim zbog zabrinutosti oko odnosa njegove krajnje desničarske vlade prema Palestincima, ali i reforme pravosuđa za koju kritičari kažu da podriva podelu vlasti, a izazvala je masovne protest u Izraelu. Tenzije su značajno pomutile odnos između dva tradicionalna saveznika.
Netanjahuovo “zamrzavanje” od 265 dana je najduži period koji je izraelski premijer čekao da se sastane sa predsednikom SAD od 1964. godine, prema Vašingtonskom institutu. Tadašnji premijer Levi Eškol morao je da čeka 341 dan na sastanak sa Ričardom Niksonom.
Ipak, posle napada Hamasa 7. oktobra, Bajden je odmah pružio snažnu podršku Izraelu i više puta razgovarao sa Netanjahuom. Američki predsednik je upozorio Iran i Hezbolah da se ne mešaju u sukob, rekavši da Izrael ima pravo da se brani.
Iako i dalje pružaju snažnu podršku Izraelu da se obračuna sa Hamasom, američki zvaničnici prethodnih dana sve više govore o potrebi da se zaštite civili u Pojasu Gaze, ističući da ova ekstremistička organizacija ne predstavlja palestinski narod. Izraelska vojska je pozvala civile u Gazi da se evakuišu iz severnog u južni deo kako se ne bi našli u središtu borbi. Gaza ima ukupno 2,3 miliona stanovnika, a do sada je oko 600.000 odlučilo da se evakuiše na jug.
“Fokus se prebacio sa momentalne traume koja je nastala odmah posle napada na Izrael. Sada su SAD i međunarodna zajednica sve zabrinutiji da bi vojni odgovor Izraela mogao da postane novi izbor katastrofe za Palestince zarobljene u Gazi”, navodi Fajerstin.
Jedini potencijalni put civila za izlazak iz Pojasa Gaze je na jugu, preko prelaza Rafa na granici sa Egiptom, ali ni vlasti u Kairu, ni izraelska vlada nisu još dogovorile njegovo otvaranje, kao ni puštanje konvoja sa humanitarnom pomoći.
“Nadam se da će ovo biti prilika za predsednika Bajdena da se konsultuje sa trojicom arapskih lidera oko toga koje korake je potrebno napraviti kako bi se bavili legitimnim palestinskim potrebama i obnoviti mirne puteve za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba. Koliko će Bajdenu biti važno da razgovara sa njima, biće mu važno i da ih sluša”, kaže Fajerstin.
Uoči napada Hamasa, Izrael i Saudijska Arabija su, uz učešće američkih predstavnika, radili na postizanju dogovora koji bi normalizovao odnose, ali i doneo određene ustupke Palestincima. Ipak, ovaj potencijalno istorijski korak ka miru na Bliskom istoku je, posle eskalacije sukoba, doveden u pitanje.
“Mogućnost sporazuma o normalizaciji saudijsko-izraelskih odnosa koji obuhvata snažne mere podrške palestinskom narodu i unapređene pregovore za okončanje palestinsko-izraelskog sukoba može da bude važna komponenta obnovljenog političkog procesa”, kaže Fajerstin.
Države Bliskog istoka, koje su sve, osim Izraela, muslimanske i arapske, zahtevaju prekid napada izraelske vojske na Gazu i dopremanje humanitarne pomoći civilima. Smatraju da je odgovor Izraela na napad Hamasa prevazišao odbranu i da predstavlja kršenje pravila rata i ljudskih prava.
Prema Fajerstinovim rečima, bilo kakvi razgovori o mirnom rešenju“će verovatno zahtevati završetak izraelskih vojnih operacija u Gazi pre nego što mogu da budu nastavljeni, a takođe će zavisiti od toga da tamo ne bude velikog broja žrtava među palestinskim civilima”
On ističe da se polako kao glavno pitanje u ovom konfliktu nameće ko će vladati Gazom u eri posle Hamasa. “Po svoj prilici, to će biti jedna od tema sastanka predsednika Bajdena sa Abu Mazenom. Palestinska uprava će morati da ima ulogu u upravljanju Gazom i u rekonstrukciji te oblasti. Ali da bi uspela u tome, potrebno je da Palestinska uprava pokaže da ima kapacitet da preuzme odgovornost i donese dobro upravljanje bez korupcije”, zaključio je Fajerstin.
Palestinska uprava je uspostavljena 1993, kada su Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) u Oslu postigli mirovni sporazum. Tada su joj data ograničena prava nad Gazom i Zapadnom obalom. Izraelska vojska se povukla iz Gaze 2005, godinu kasnije su održani izborima na kojima je pobedio Hamas, a onda ukinuo glasanja i marginalizovao Palestinsku upravu.
