Predsednik SAD Džo Bajden planira da podigne porez na prihod korporacijama kako bi obezbedio deo sredstava za finansiranje plana o obnovi infrastrukture, u vrednosti od 2,3 hiljade milijardi dolara.
Bajden kaže da želi da podigne porez za korporacije sa sadašnjih 21 odsto na 28 procenata. Ta stopa je smanjena sa 35 odsto 2017. godine, za vreme Bajdenovog prethodnika Donalda Trampa.
U ponedeljak, američka sekretarka za finansije Dženet Jelen pozvala je na uvođenje minimalnog poreza za korporacije na globalnom nivou. Govoreći pred Čikaškim savetom za globalne poslove, ona je izjavila da bi se porez odnosio na multinacionalne kompanije bez obzira na to u kojoj im se zemlji nalaze sedišta, kako bi se sprečile zemlje da jedna drugu nadmašuju smanjenjem poreskih stopa u pokušaju da privuku strane kompanije.
"Konkurentnost je više od toga kako kompanije sa sedištem u SAD prolaze protiv drugih kompanija u globalnim pokušajima spajanja i preuzimanja", rekla je Jelen.
"Ona znači da se treba postarati da vlade imaju stabilne poreske sisteme koji prikupljaju dovoljan prihod za investiranje u ključna javna dobra i odgovor na krize, kao i to da svi građani na pravedan način dele teret finansiranja vlade".
Republikanci u Kongresu već kritikuju plan novog demokratskog predsednika kao suviše skup i tvrde da odstupa od tradicionalne popravke i izgradnje mostova i puteva. Planom se predviđa i finansiranje drugih programa za koje se zalažu liberalne demokrate, kao što su ulaganja u industriju, brigu o deci i podizanje plata za radnike koji se staraju o starijim građanima u njihovim kućama.
Republikanci se, većim delom, odlučno protive podizanju poreza, dok Bajden takođe predlaže podizanje poreza za najbogatije poreske obaveznike - pojedince - koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje.
Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel izjavio je da nema šanse da će republikanci podržati bilo kakvo povećanje poreza da bi se finansirao Bajdenov plan za obnovu infrastrukture.
"Ne verujem da će na našoj strani biti ikakvog entuzijazma za podizanje poreza", rekao je Mekonel.
To bi značilo da će demokrate morati da same usvoje svako eventualno povećanje poreza, baš kao što su izglasali Bajdenov zakon o pomoći pogođenima pandemijom, u vrednosti od 1.900 milijardi dolara, uprkos jedinstvenom protivljenju republikanaca. Demokrate imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu, dok u Senatu imaju 50 mesta, baš kao i republikanci, ali im prevagu donosi glas demokratske potpredsednice Kamale Haris.
Čak i ako se podigne porez za korporacije i uvede minimalni porez od 15 procenata, on ne bi potpuno pogodio korporacije, osim ako se ne eliminišu brojne opcije za otpisivanje poreza na osnovu poslovnih troškova.
Prema podacima Instituta za oporezivanje i ekonomsku politiku, liberalne istraživačke grupe iz Vašingtona, najmanje 55 najvećih američkih korporacija nije platilo nikakav federalni porez na primanja, na više od 40 milijardi dolara koliko su zaradile prošle godine.
Bez brojnih otpisivanja troškova za poslovanje, zajedno bi platile 8,5 milijardi dolara poreza na prihode po stopi od 21 odsto u SAD, ali umesto toga su dobile 3,5 milijardi preko poreskih olakšica.
Dok su SAD, u februaru, otvorile 916.000 novih radnih mesta, Bajden je stao iza svog predloga o povećanju poreza.
"Tražiti od korporativne Amerike samo da plati svoj pošteni deo ni na koji način neće usporiti ekonomiju", rekao je prošle nedelje i zaključio:
"Ekonomija će funkcionisati bolje, biće više energije".
