Lideri SAD, Meksika i Kanade obećali su u utorak da će produbiti ekonomske integracije u regionu i saradnju u sferi čiste energije, stavljajući u stranu tenzije koje vladaju zbog trgovinskih pitanja.
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador dočekao je američkog kolegu Džoa Bajdena i kanadskog premijera Džastina Trudoa u Nacionalnoj palati u Meksiko sitiju na skupu poznatom kao "samit Tri amigosa".
Tri zemlje rade na "jačanju saradnje u lancu snabdevanja, i ključnim mineralima, kako bi izgradili tehnologije budućnosti upravo ovde, u Severnoj Americi", izjavio je Bajden posle sastanka.
Severna Amerika bi mogla da postane "moćni izvor čiste energije" i "globalni lider u rešavanju klimatske krize", kroz saradnju u oblastima kao što je proizvodnja električnih automobila.
Trudo je ocenio da region ima "ogromne mogućnosti" da pojača svoju ekononsku otpornost izgradnjom "čiste ekonomije".
Bajden je oživeo sastanak "Tri amigosa" 2021. godine, nastojeći da ponovo uspostavi normalnost u partnerstvu tri zemlje nakon što je njegov prethodnik Donald Tramp odustao od održavanja regionalnog samita.
Ali odnosi između Lopeza Obradora i Bajdena nisu bez trzavica. SAD i Kanada su uložile formalnu žalbu protiv Meksika u okviru severnoameričkog trgoivnskog sporazuma.
Vašington i Otava kažu da pokušaj Lopeza Obradora da poveća ulogu države u energetskoj industriji nanosi štetu stranim investitorima i koči razvoj čiste energije. Na razgovorima u utorak, međutim, lideri su pokazali jedinstvo i naglasili potencijal za saradnju.
Lopez Obrador je izjavio da su se Meksiko, SAD i Kanada dogovorili da rade na sve većoj samoodrživosti, jačanjem regionalne saradnje kako bi se smanjilo oslanjanje na uvoz iz drugih delova sveta.
Električni automobili, poluprovodnici
Uoči samita, iz Bele kuće je najavljeno da će tri zemlje organizovati prvi trilateralni forum za poluprovodnike, kako bi povećali ulaganja u lance snabdevanja i formulisali vladine politike.
Bajden je rekao da jačanje regionalnih lanaca snabdevanja znači da "niko ne može da nas proizvoljno zadržava" ili da "pandemija u Aziji dovede do toga da nemamo pristup ključnim elementima koji su nam potrebni za sve, od sklapanja automobila do proizvodnje mnogih drugih stvari."
Drugi koraci uključuju instalaciju punjača za električne automobile duž međunarodnih granica, kao i razvoj severnoameričkog tržišta čistog vodonika.
U ponedeljak su se pojavili znaci razdora između SAD i Meksika u svom pristupu velikog dolaska migranata na zajedničku granicu.
Na početku bilateralnih razgovora, Lopez Obrador pozvao je na povećana ameirčka ulaganja, koja bi trebalo da pomognu u smanjenju migracija.
"Vreme je da se okonča ovaj zaborav, napuštanje, ovaj prezir prema Latinskoj Americi i Karibima", izjavio je Lopez Obrador.
Bajden je branio rezultate Vašingtona, navodeći da su SAD potrošile "desetine milijardi dolara" samo u proteklih 15 godina, za podršku tom regionu.
"Nažalost, naša odgovornost se na završava samo u zapadnoj hemisferi", dodao je Bajden.
Protesti
Blizu mesta održavanja samita, policija se sukobila sa demonstrantima koji su nosili transparente sa sloganima kao što su "Migracija je ljudsko pravo", i "Dosta sa masovnim deportacijama."
Amnesti Internešnel pozvao je lidere Severne Amerike da prava izbeglica i migranata budu "najviši prioritet" na razgovorima, i da "zaustave primenu zajedničkih nehumanih politika migracije."
"Dok broj ljudi koji beže od nasilja i progona nastavlja da raste, zaštita ljudskih prava migranata i izbeglica je od ključnog značaja" kaže Erika Gevara-Rosas, direktorka Amnestija za Severnu i Južnu Ameriku.
Prošle nedelje, Bajden je objavio produžetak ovlašćenja da se proteruju ljudi koji se pojave na granici bez odgovarajućih papira. U isto vreme, otvoriće se legalni, striktno regulisani put za dolazak 30.000 migranata mesečno sa Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele.
Još jedan prioritet za Bajdena je odgovor na situaciju koju naziva "kugom fentanila", a odnosi se na često smrtonosni opijat koji preko granice krijumčare meksički karteli.
Bajden i Trudo takođe su razgovarali o situaciji na Haitiju, čija je vlada pozvala međunarodne snage da intervenišu pošto su naoružane bande preuzele kontrolu nad velikim delovima osiromašene karipske zemlje.
"Dvojica lidera su se obavezala da će nastaviti koordinaciju sa partnerima iz Saveta bezbednosti UN o sledećim koracima da bi se podržala stabilnost na Haitiju, uključujući i podršku Nacionalnoj policiji Haitija", saopšteno je iz Bele kuće.
