Džimi Karter, prvi američki predsednik koji je proslavio 100. rođendan, ujedno je i poslednji koji je posetio Beograd - tadašnju prestonicu bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), zemlje sa kojom su Sjedinjene Države, do njenog raspada, imale razvijene političke, ekonomske, kulturne i društvene odnose.
Karter je boravio u dvodnevnoj poseti krajem juna 1980. neposredno posle smrti nekadašnjeg doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.
U specijalizovanoj arhivi o aktivnostima američkih predsednika (The American Presidency Project) na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari ostalo je zabeleženo da se predsednik Karter, između ostalih, sastao sa tadašnjim predsednikom Predsedništva SFRJ Cvijetinom Mijatovićem.
“Održali su srdačne i konstruktivne razgovore u atmosferi međusobnog poštovanja, razumevanja, iskrenosti i prijateljstva”, navedeno je u zajedničkom saopštenju o poseti Džimija Kartera Jugoslaviji.
Utisak o čvrstini tadašnjih odnosa dve države ostavljaju i formulacije u vezi sa intenzivnom saradnjom, što takođe potencira dokument o susretu američkih i jugoslovenskih državnika održanom u Beogradu pre skoro četiri i po decenije.
“Sjedinjene Države i Jugoslavija potvrdile su spremnost da nastave tu korisnu praksu, koja je u interesu obe zemlje i znatnijeg razumevanja na međunarodnom nivou”, navedeno je u tekstu.
To, međutim nije bila i jedina veza bivšeg predsednika Kartera sa Balkanom. Na to područje se sa suprugom Rozalin vratio tokom ratnih devedesetih godina dvadesetog veka.
Njih dvoje, sada kao predstavnici nezavisne fondacije - "Karter centra", boravili su u nekoliko gradova ratom iscrpljene Jugoslavije: na Palama - tadašnjem uporištu bosanskih Srba tokom rata i Sarajevu u Bosni i Hercegovini, Zagrebu i Beogradu gde ih je primio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Bivši američki predsednik i nekadašnja prva dama na Balkanu su boravili tokom decembra 1994, u okviru inicijative koja je trebalo da utiče na smirivanje ratnog sukoba u bivšoj Jugoslaviji, državi koja je tek nekoliko godina ranije bila pouzdan evropski partner Sjedinjenih Država.
Natela Kater, novinarka američke agencije United Press International (UPI), izvestila je da je Karter u Beograd došao kako bi sa Miloševićem razmatrao sporazum o četvoromesečnom primirju između bosanskih Srba i Muslimana - kojem je bivši američki predsednik posredovao.
“Doputovavši iz uporišta bosanskih Srba na Palama, gde ih je Karter ubedio da pristanu na primirje koje bi stupilo na snagu 23. decembra, bivši predsednik je u utorak kasno uveče u zgradi Predsedništva Srbije održao jednosatne razgovore sa Miloševićem”, navela je novinarka Kater u izveštaju.
Izvešačica američke agencije, koja je u Beogradu provela četiri i po godine (avgust 1992 - februar 1997), u tekstu je navela da se Karter pre razgovora sa Miloševićem, u Bosni i Hercegovini sastao sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem, predsednikom i komandatom Vojske Republike Srpske, koji trenutno služe doživotne zatvorske kazne zbog genocida i drugih ratnih zločina nad bošnjačkim stanovništvom tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Takođe, u Sarajevu je razgovarao sa tadašnjim predsednikom Bosne i Hercegovine Alijom Izetbegovićem.
Težnja bivšeg predsednika Kartera, kako je preneto u tekstu novinarke Kater, bila je da primirje, kojem je posredovao, omogući prekid neprijateljstava u čitavoj Bosni i Hercegovini.
Navedeno je i da misija bivšeg američkog predsednika nije imala veze sa zvaničnim naporima međunarodne zajednice da se okonča rat u bivšoj Jugoslaviji, pa čak i da je naišla na kritike tadašnjih evropskih i američkih pregovarača.
Ipak, u autobiografiji iz 2015. godine, Džimi Karter naveo je da je diplomatska akcija, koju je predvodio, imala odobrenje tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, kao i nekadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Butrosa Galija.
Prva faza sukoba u bivšoj Jugoslaviji nije bila jedina oblast interesovanja najstarijeg bivšeg američkog predsednika.
Nekoliko godina posle mirovnog poduhvata u Bosni i Hercegovini, gde je rat okončan 1995. potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, Džimi Karter izneo je stav i procene u vezi sa NATO intervencijom u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Vojnu intervenciju Alijanse, pokrenutu kako bi se prekinuo progon albanskog stanovništva sa Kosova, bivši predsednik Karter smatrao je opravdanom. Međutim, istovremeno je i kritikovao, smatrajući je neuspešnom - zalažući se za ulazak i raspoređivanje kopnenih trupa.
“Slanje kopnenih trupa, broja dovoljnog da iskažemo naše sposobnosti i volju, što bi doprinelo da Kosovari počnu da se vraćaju kućama, poželjnije je nego neprekidno bombardovanje koje ugrožava civile, a ne Miloševića”, navedeno je u objavi bivšeg američkog predsednika na internet stranici nevladinog Karter centra.
Kao moguće rešenje za sukob, koji je trajao 78 dana, bivši američki predsednik video je razgovore.
„Ako ne nađemo način da ponovo otpočnemo pregovore oslanjajući se na Rusiju ili koristeći druga indirektn sredstva, kopnene trupe ostaju jedina preostala opcija. Osim, ukoliko naravno, ne odlučimo da nastavimo da bombardujemo Jugoslaviju (uključujući Crnu Goru i Kosovo) sve dok ne budu potpuno uništeni, što je, po mom mišljenju, najgore moguće rešenje”, navedeno je u osvrtu objavljenom krajem maja 1999. na stranici Karter centra.
Intervencija NATO-a okončana je 10. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, povlačenjem vojno-policijskih snaga tadašnje SRJ i razmeštanjem mirovnih trupa NATO-a koje se na Kosovu nalaze dvadeset pet godina kasnije.
Zaostavština jedinog američkog predsednika stogodišnjaka krunisana je 2002. godine kada mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir, zbog višedecenijskog angažmana na mirnom rešavanju sukoba, nadgledanja izbornih procesa širom sveta i borbi protiv zanemarenih tropskih bolesti.
Neki od Karterovih hroničara će reći da je tokom predsedničkog mandata 1977-1981. možda doživeo politički neuspeh, ali naspram njih stoje oni uvereni da je tokom života imao suštinski i vizonarski uspeh.
