Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da je od septembra prošle godine tri puta mimo očiju javnosti podnosio zahteve za posetu Jasenovcu i da mu je iz Zagreba odgovarano da treba da promeni termin ili da takva poseta ne bi bila dobrodošla u tim trenucima.
Vučić je, govoreći o aferi koja dva dana potresa odnose Srbije i Hrvatske do koje je došlo nakon objave da je imao nameru da privatno poseti Jasenovac, rekao da je u tim prethodnim slučajevima želeo da bude fer i da uvaži hrvatske razloge.
Poručio je, kako se izrazio, da mu je Hrvatska veoma važna i da zbog toga tada nije izlazio u javnost.
Ali, pošto je u četvrtak iz Zagreba ponovo zamoljen da ne ide u Jasenovac, kaže da je odlučio da "ne sluša besmislice", već da ode u privatnu posetu.
"I onda smo dobili ovaj cirkus", rekao je Vučić na konferenciji za štampu koju su prenosile brojne televizije u Srbiji.
"Nisam mogao da verujem da je moguće da neko može da pokrene takvu kampanju", kazao je on negirajući da poseta ima bilo kakve veze sa godišnjicom hrvatske vojne akcije Oluja, koja se obeležava početkom avgusta.
Plenković: Reakcija Beograda histerična
Hrvatski premijer Andrej Plenković potvrdio je da je hrvatska Vlada bila svesna nastojanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da krajem februara ili početkom marta poseti Spomen-područje Jasenovac ali da, kako je rekao, nije bio trenutak za to.
Plenković je reakciju Beograda povodom tog slučaja označio histeričnom.
"Nezvanično smo saznali da postoji želja da dođe u nedelju, ali bez ikakvog formalnog obaveštenja - što smatramo da je potrebno da prethodi. To nije privatna poseta, kolika god je želja da se diskretno obavi. To je stvar koja ima svoje političke implikacije i reperkusije i treba da se dogodi u pravom trenutku i za zemlju domaćina i za onoga ko želi da dođe”, rekao je premijer Hrvatske.
“Naša pozicija je principijelno jasna, rekli smo da nije trenutak niti je metodologija bila za to ispravna. Kada dođe trenutak i kada se steknu uslovi onda možemo razgovarati. Hrvatska je inkluzivna i tolerantna. Prvi put sam u stpskim medijima video da smo mi ustaška vlada", rekao je Plenković posle redovne sednice stranačkog vrha vladajuće Hrvatske demokratske zajednice.
Govoreći o tome zašto nije bio pogodan trenutak – Plenković je ukazao da je u periodu kada je Vučić predlagao posetu, zbog sumnji na korupciju, bio uhapšen ministar Darko Horvat, a vodila se i istraga koja je obuhvatala ministre Borisa Miloševića i Josipa Aladrovića.
"Hrvatska poštuje srpsku manjinu u Republici Hrvatskoj, poštuje sve manjine u Hrvatskoj, čini velike napore za zaštitu prava Hrvata koji žive u Srbiji... i sa tim ćemo nastavitiČiniti ono što smatramo dobro i ispravno. Naša politika je sve, samo ne histerija ili bilo kakvo sticanje političkih poena na ovoj temi", poručio je Plenković.
Najavio je da je do septembra spreman da ode u Jasenovac čim mu bude dozvoljeno i da mu je to prioritet.
Vučić je rekao da je puno puta bio u poseti i Bosni i Hercegovini - kako Republici Srpskoj, tako i Federaciji BiH - i da bi se svaki put sam neformalno najavljivao tamošnjim zvaničnicima.
Odgovarajući na pitanje novinara, Vučić je rekao da međunarodnim konvencijama nije propisana obaveza zvaničnika država da svoje posete zvanično najavljuju u skladu sa posebnom procedurom i nabrojao je brojne primere kada su predstavnici Hrvatske boravili u posetama Srbiji bez formalnih najava MIP-u.
"Što se nas tiče, mi ćemo uvek želeti da imamo civilizovanu komunikaciju sa Hrvatskom. To je važno i za Srbe u Hrvatskoj, i za Hrvate u Srbiji", rekao je Vučić, ali je dodao i da ne misli da će do pomirenja doći i da će dve strane uvek imati različite poglede na neke istorijske i ratne događaje.
Na samom kraju konferencije rekao da će Srbija i Hrvatska imati mir jednog dana jer "gore ne možemo da imamo".
O uzrocima afere
Do ovogodišnjeg, gotovo redovnog letnjeg pogoršanja odnosa Srbije i Hrvatske i razmene oštrih reči i poteza došlo je nekoliko nedelja pre uobičajenog termina za to - godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije Oluja.
Zagrebački Jutarnji list objavio je saznanja da je predsednik Srbije Vučić planirao da u nedelju privatno, bez obaveštavanja hrvatskih vlasti i - prema hrvatskim ocenama - bez poštovanja uobičajene diplomatske procedure, pređe iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku, poseti Jasenovac i nakon toga Pakrac.
Vučić je, objavio je list, kontaktirao predsednika SDSS-a Milorada Pupovca i rekao mu kako planira privatnu posetu Jasenovcu, a da ako smatra da treba, da o tome obavesti i hrvatsku Vladu.
Pupovac je "jasno, rekao premijeru (Hrvatske) Andreju Plenkoviću da ga je Vučić kontaktirao, a u Vladi su ostali konsternirani načinom na koji je srpski predsednik planirao da napravi haos u Hrvatskoj", objavio je Jutarnji.
"Ovde je očigledno, smatraju u Vladi, bila namera da se isprovocira hrvatska strana uoči godišnjice Oluje, a da onda srpski predsednik može u svojoj zemlji da glumi žrtvu jer mu Hrvati nisu dopustili ulazak u zemlju", nastavlja Jutarnji da prenosi reči neimenovanog diplomatskog izvora. "Hteo je sa svojim TV ekipama da pređe hrvatsku granicu i da ovde radi šta želi. Ali, premijer Plenković i Vlada jasno su rekli ne".
Uvedena posebna procedura za hrvatske zvaničnike
Usledile su oštre reakcija najviših zvaničnika Srbije.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Vučić odložio posetu "zarad dobrih odnosa" Srbije i Hrvatske. Ona je za TV Pink rekla da je postupak hrvatskih vlasti "najveći skandal u modernoj istoriji Srbije i Hrvatske".
"Nije mi jasno da li mu je zabranjena poseta Hrvatskoj ili Jasenovcu, pa može bilo gde da ide, ali ne u Jasenovac, što je po meni neverovatan presedan", rekla je Brnabić i dodala da je to "brutalno gaženje slobode kretanja", najavljujući ipak Vučićev službeni zahtev da poseti Jasenovac.
Naknadno je iz Hrvatske, prema pisanju medija, stigao odgovor da će ta poseta biti odobrena, ali verovatno tek na jesen.
Ministar policije u vladi Srbije Aleksandar Vulin je, pak, brzo uzvratio na vesti iz Hrvatske odlukom da svi hrvatski funkcioneri koji žele da uđu u Srbiju u buduće moraju da poštuju posebnu proceduru, traže odobrenje za ulazak u zemlju i navedu razlog posete.
Oprečne osude
A u Zagrebu, Milorad Pupovac je rekao da "do ovakve situacije nije smelo da dođe", da se "nije smelo dogoditi da predsednik Srbije ne može da dođe u Jasenovac", te da je trebalo tražiti alternativne načine da se osigura dolazak predsednika Srbije.
Naglašavajući da je reč o osetljivom i traumatičnom pitanju i da je Jasenovac mesto iskazivanja pijeteta prema "strašnom zločinu i jednako strašnom broju žrtava", Pupovac je izrazio bojazan da će "ionako loši odnosi Hrvatske i Srbije ovime biti dodatno pogoršani".
Na vesti iz regiona reagovao je i Centar Simon Vizental, čiji je direktor za istočnoevropske poslove Efraim Zurof u pismu hrvatskoj ambasadi u Izraelu meru Hrvatske nazvao "surovovom i neshvatljivom", te da ona može samo da pogorša tenzije između Beograda i Zagreba.
Zurof je u pismu koje su preneli mediji u Beogradu zatražio od hrvatskih zvaničnika da nađu način da isprave svoju odluku.
Sa druge strane, pak, književnik i prevodilac Ivan Ivanji, koji je dugo radio kao prevodilac u diplomatiji prateći nekadašnje jugoslovenske najviše dravnike, Josipa Broza Tita, Marka Nikezića, Petra Stambolića radeći kao savetnik za štampu i kulturu ambasade SFRJ u Bonu, ocenio je da "nema privatnosti kada si na određenoj državničkoj funkciji".
"Vučić ima iskusne eksperte u svojim službama. Oni su svakako znali da je privatnost jedne takve posete isključena, a tu je i obostrana briga, i zemlje domaćina, za bezbednost predsednika Srbije na tako osetljivom terenu kakav je Jasenovac, upravo i zbog toga što u Hrvatskoj ima i neoustaša i što su bilaterlni odnosi napeti zbog politički potenciranih neraščišćenih istorijskih računa", ocenio je Ivanji.
"Ako je nota Hrvatske o razlozima odbijanja te posete, kako je mediji prenose, bila relativno učtiva, srpska nota je bila utoliko neučtivija, a napadi većine hrvatskih medija na Vučića neprimereni i grubi, kakve su onda bile i reakcije iz Srbije", napisao je Ivanji podsećajući da je i njegova porodica ubijena u Jasenovcu.
U tom logoru, uspostavljenom na području nekadašnje kvislinške tvorevine Nezavisne države Hrvatske (NDH), za vreme Drugog svetskog rata počinjeni zločini nad Jevrejima, Romima i Srbima znatnih razmera.
Broj žrtava u Jasenovcu decenijama je predmet sporenja i trzavica istoriografskih podataka Srbije i Hrvatske, ali i međusobnih optužbi za preuveličavanje, odnosno minimiziranje broja stradalih.
