Kosovske vlasti uhapsile su tokom vikenda rusku novinarku Dariju Aslamovu i proterali je iz zemlje, pod optužbom da je špijunirala za Moskvu, uz zabranu ulaska na Kosovo u trajanju od pet godina.
"Svako ko, sa određenim ciljevima ili direktivama, krši ili pokušava da destabilizuje našu zemlju, suočiće se bez sumnje sa snagom zakona Republike Kosovo", saopštio je ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja koji je za Radio Slobodnu Evropu potvrdio da je Aslamova uhapšena na severu Kosova.
Svečlja je na objavi na Facebooku istakao da su "mnoge zemlje dokazale da se bavila špijunažom za ruske vojne obaveštajne službe i da je delovala pod maskom novinara".
"Ista je učestvovala i u borbama u Ukrajini tako što je vodila propagandu o ruskoj invaziji na Ukrajinu", dodao je Svečlja.
Među fotografijama koje je Svečlja podelio u objavi na Fejsbuku, vidi se Aslamova sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom i sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom.
Svečlja je rekao da su kosovske vlasti bile upoznate sa njenim aktivnostima, a prema njegovim rečima, Aslamovoj je zabranjen ulazak u mnoge zemlje.
"U ovom slučaju je zabranjen i angažman relevantnih aktera se nastavlja dok se ne razjasne njene namere", rekao je šef policije Kosova.
"Njen pokušaj da uđe u našu zemlju, pored toga što se poklapa sa dešavanjima na severu zemlje, jasno dokazuje ruske veze i propagandu, kojima se Srbija već priključila i koje imaju cilj da destabilizuju našu zemlju", dodao je Dželjalj Svečlja.
Slobodna Evropa piše da je Dariji Aslamovoj 2017. godine bio zabranjen ulazak u Moldaviju i da je u to vreme radila je za ruski medij Komsomolskaja pravda, naklonjen Kremlju.
Ruski servis Radija Slobodna Evropa javio je 7. avgusta da je Komsomolskaja pravda prenela da su je kosovske vlasti pustile tog dana ujutru i da se sada nalazi u Srbiji.
Prema navodima njenih urednika, za koje se navodi da su kontaktirali Aslamovu, ona je sada u Raški do koje je stigla autobusom.
Svojim urednicima, prenosi RSE, rekla je da su je ispitivali i granični službenici u Srbiji.
Prema pisanju lista, Aslamova je boravila u Srbiji i na Kosovu kako bi pripremila "poseban materijal o nedavnim tenzijama" između dve zemlje.
RSE piše da je Aslamova je takođe radila u Ukrajini kao ratni dopisnik ruskog propagandnog kanala Cargrad.
Viđena je kao novinarka u mnogim ratnim zonama, uključujući Čečeniju, Abhaziju, Nagorno-Karabah, Osetiju, Tadžikistan i bivšu Jugoslaviju.
Tokom svoje karijere, intervjuisala je bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina i sirijskog predsednika Bašara al Asada.
Više puta je hapšena u ratnim zonama.
U pojedinim objavama na Fejsbuku se vidi da je bila u Ukrajini, tačnije u regionima Marijupolja i Donbasa, posle izbijanja rata u toj zemlji.
Tri dana pre početka rata, 21. februara, Putin je doneo odluku da pošalje ruske trupe u regione koje kontrolišu separatisti na istoku Ukrajine i potpisao je ukaze o priznavanju dva istočna regiona Ukrajine kao Narodnu Republiku Donjeck i Narodnu Republiku Lugansk.
Aslamova je ovu odluku smatrala pobedom za ova dva regiona poznata kao Donbas.
"Plakala sam kao dete od radosti! 8 dugih godina… i evo nas! Pobeda", poručila je na društvenim mrežama 22. februara.
Ambasada Rusije: Pritvaranje Aslamove provokacija Prištine; UNMIK, OEBS i EU da se izjasne
Ambasada Rusije u Beogradu ocenila je da je privođenje Aslamove "provokacija Prištine i potpuno nepoštovanje osnovnih demokratskih principa, uključujući slobodu medija" , zatraživši ujedno od međunarodnih organizacija da se oglase.
Ambasada je ocenila da Priština nije dozvolila ruskoj novinarki da uđe na Kosovo pod "izmišljenim izgovorima… apsurdno je optužujući je da radi za ruske specijalne službe", preneo je Kossev, regionalni portal sa severa Kosova.
Kako tvrde, Aslamova je ispitivana više sati, ali joj je i zabranjena upotreba mobilnog telefona i oduzete lične stvari radi pretresa.
Potvrdili su takođe da je novinarka u međuvremenu puštena, te da se nalazi na teritoriji centralne Srbije.
Ruska ambasada u Beogradu saopštila je da je o incidentu odmah obavestila međunarodne predstavnike na Kosovu, među kojima je i UNMIK, kao Sekretarijat UN-a, preko Stalne misije Ruske federacije pri UN-u u Njujorku, pozivajući ih da se oglase.
