Bivši predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je pred međunarodnim specijalnim sudom u Hagu da nije kriv povodom optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nekadašnje OVK, počinjene 1998. i 1999. godine.
“Razumem optužnicu i kažem da apsolutni nisam kriv”, rekao je Tači.
Osim njega krivicu su negirala i ostala trojica optuženih – bivši portparol OVK Jakup Krasnići, Tačijev najbliži politički saveznik Kadri Veseli i Redžep Selimi.
Svaki od optuženih se suočava sa šest tačaka za zločine protiv čovečnosti i četiri tačke za ratne zločine, uključujući ubistvo, mučenje, prisilne nestanke, progon i okrutno postupanje.
Tužilac Aleks Vajting je izjavio da su žrtve bili politički protivnici, kosovski Srbi i Romi, tokom i posle ratnih sukoba.
Stotine ljudi je bilo zatvoreno širom Kosova u užasnim uslovima, a više od 100 je ubijeno. Većina žrtava su bili kosovski Albanci i razlog za zločine je bio dolazak na vlast, izjavio je Vajting.
Suđenje je počelo iznošenjem uvodnih reči tužilaštva i advokata žrtava. Advokati optuženih će govoriti od utorka.
Pred zgradom međunarodnog suda je organizovan protest, čiji su učesnici nosili Tačijeve slike, pružajući mu podršku.
Detalji optužnice
Tači se prvobitno izjasnio da nije kriv na saslušanju 2020. On je do tada podneo ostavku na mesto predsednika i predao se Specijalizovanim komorama za Kosovo koje finansira EU u Holandiji nakon što je optužen.
Optužnica tereti Tačija i njegove saoptužene da su bili "deo široko rasprostranjenog i sistematskog napada na osobe osumnjičene da se suprotstavljaju OVK", navodi se u saopštenju suda.
Među žrtvama su "stotine civila i lica koja nisu učestvovali u neprijateljstvima". Optužbe datiraju između marta 1998. i septembra 1999. i odnose se na nekoliko lokacija na Kosovu iu severnoj Albaniji.
"Potreba za pravdom"
Hjuman rajts voč je saopštio da je suđenje istaklo "stalnu potrebu za pravdom" skoro četvrt veka nakon završetka rata.
"Ono nudi šansu žrtvama nakon toliko godina da saznaju šta se dogodilo i naglašava rasprostranjenu nekažnjivost koja još uvek visi nad kosovskim sukobom", rekao je direktor HRV za Evropu i centralnu Aziju Hju Vilijamson.
Tačijeva pobunjenička OVK borila se protiv srpskih snaga za nezavisnost južne pokrajine u ogorčenom sukobu koji je odneo više od 13.000 života.
Vazdušna kampanja NATO konačno je primorala Srbe da se povuku.
Nakon što je odložio oružje, Tači se pridružio politici, navodeći tadašnjeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena da ga jednom pozdravi kao "Kosovskog Džordža Vašingtona".
Pobunjeničke vođe OVK nastavile su da dominiraju političkim životom na Kosovu.
Kosovska specijalistička veća osnovana su 2015. nakon što je izveštaj Saveta Evrope iz 2010. povezao Tačija sa organizovanim kriminalom tokom i posle rata.
U godinama koje su usledile, on se takođe suočio sa optužbama za korupciju, klijentelizam i cinično politikanstvo koje su pokvarile prvu deceniju nezavisnosti Kosova.
Sud visoke bezbednosti radi u skladu sa kosovskim zakonima, ali ima sedište u Holandiji kako bi zaštitio svedoke od zastrašivanja na Kosovu.
Tribunal je u decembru izrekao svoju prvu osuđujuću presudu za ratne zločine, osudivši bivšeg komandanta OVK Saliha Mustafu na 26 godina zatvora zbog vođenja improvizovanog centra za mučenje.
Takođe je zatvorila dvojicu bivših kosovskih pobunjenika, Hisnija Gučatija i Nasima Haradinaja, zbog zastrašivanja svedoka.
