Posle odluke američke administracije da pod sankcije stavi poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) kao kompanije u većinskom ruskom vlasništvu, javnost u Srbiji sa dozom straha isčekuje dalji razvoj situacije i postavlja logično pitanje - kako rešiti problem i šta su moguće opcije.
Glas Amerike razgovarao je sa stručnjacima iz ove oblasti o tome zbog čega su sankcije baš sada uvedene, ko je njihova glavna meta, da li je moguć poremećaj u snabdevanju energentima i šta su mogući načini da se iz krizne situacije izađe.
Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku, ocenjuje da su naznake da će ovakve sankcije biti uvedene odavno postojale, ali i postavlja pitanje zbog čega se nisu dogodile ranije, nego tek desetak dana pred dolazak nove administracije.
"Bačen je jedan vruć krompir novoj administraciji u SAD i njima će biti teško da te sankcije ukinu, nevezano za to prema kome će Tramp gajiti dobre odnose u regionu", kaže Kapor u razgovoru za Glas Amerike.
On ocenjuje da je jasno da postoji priličan jaz između američkih demokrata i republikanaca i da ovakvi potezi - od dozvole Ukrajini da gađa dubinu ruske teritrije, preko sankcija koje se tiču Balkana i ove odluke - znače priličan napor odlazeće administracije da se Trampu oteža donošenje odluka, koje su u suprotnosti sa liberalnim poretkom koji su SAD zagovarale.
Međutim, Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku kaže da je neprijatno iznenađen i potresen obrazloženjem poteza američke administracije:
"Obrazoženje da se biznisom koji se generiše u Srbiji finansira rat u Ukrajini prosto ne stoji. Jednostavno, sankcionisanje NIS-a nema nikakve korelacije sa ratom u Ukrajini", kaže Zdravković za Glas Amerike.
NIS je, nastavlja on, potpisao dvogodišnji ugovor sa hrvatskim naftovodom JANAF o snabdevanju Srbije sa 10 milona tona na dve godine, što je ugovor koji je isplativ i Hrvtaskoj.
Sa druge strane, Ruska Federacija i njene naftne kompanije izvoze dva miliona barela nafte dnevno u Kinu i 2,1 milion barela nafte dnevno u Indiju, koja je prošlog meseca bila veći snabdevač naftom Evropske unije, nego što je to bila Saudijska Arabija, navodi Zdravković.
"Znači ako je neko želeo da sankcioniše Ruse, ovo je pogrešna adresa i bojim se da će ovo imati pogubne posledice po građansku misao u Srbiji. Ja i dalje ne verujem da će ovo da se sprovede, a koji manervarski prostor ima Srbija zaista ne znam. Uzimanje imovine nekoj supersili, atomskoj sili... Ne znam", kaže Zdravković i dodaje da bi ruska strana morala da se složi sa eventualnim predlogom da Srbija otkupi ruski udeo u vlastništvu.
On podseća da je na listi najvećih ruskih energetskih kompanija apsolutno prvi Rosnjeft, drugi je Surgitnjeftgas... Gazprom je treći, on je najveći izvoznik, ali gasa, navodi Zravković.
"I Lukoil je ispred njega po izvozu. Ni celo tržište Evrope za Rusiju nije previše bitno, kamoli tržište našeg regiona", kaže Zdravković i zaključuje:
"Pored Kine i Indije, ovaj region je beznačajan".
Da li je moguća nestašica energenata?
Zdravković iznosi bojazan da bi, zbog ovih poteza, Srbiju mogla da pogodi i nestašica goriva i energenata.
Kapor, sa druge strane, očekuje da sankcije neće doneti veće posledice po Srbiju, odnosno po građane i potrošače.
"Naravno da će biti mnogo posla. Očekujem odgovorno ponašanje Ruske Federacije, jer njima ne treba još jedan neprijatelj u regionu", kaže Kapor.
Na pitanje šta Srbija može da uradi u relativnom kratkom vremenu - predsednik Aleksandar Vučić je pominjao rok od 45 dana - Kapor kaže da će biti zanimljivo gledati razrešenje, pogotovo zbog "relativno bliskih odnosa Beograda i Kemlja".
"Ako gledamo po matematici i logici stvari: imamo Beogradsku berzu - pogledamo koliko košta jedna deonica, to pomnožimo sa brojem deonica koje drži ruska strana i dobijete cenu koju Srbija treba da isplati ruskim akcionarima, Gazprom njeftu i Gazpromu. To je najjednostavnije, očekujem da će se to tako desiti", objasio je Kapor.
On pak podseća da je u Srbiju najveći deo nafte dolazio iz Iraka, jedan deo iz Kazahstana - "za taj deo je moguće da se meša sa ruskom naftom" - i deo iz Norveške. Izvoz ruske nafte je već po zapadnim sankcijama i ovaj potez neće direktno značajno uticati na prihode Kremlja, ocenuje Kapor.
"Pretprošle godine je dobit NIS-a bila 1,3-1,4 milijarde evra, što nije mala svota novca - naravno deo je podeljen akcionarima koji nisu iz Rusije. Po meni je bitnija činjenica da Rusija sada neće moći da direktno kontroliše deo dobiti i da ga preusmerava za potrebe svoje mreže agenata, svojih interesa u regionu, uljučujući i medije. A znamo da Srbija jeste glavni saveznik u regionu. Rusija mnogo više novca uzima na svojim drugim poslovnim poduhvatima i izvozu nafte, ali i 'taj kolač' Srbija znači za agresiju na Ukrajinu", zaključuje Miodrag Kapor.
Radosavljević: Srbija bi vrlo brzo mogla da oseti posledice
Iako ističe da nije očekivao uvođenje sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije, profesor na Univerzitetu FEFA Goran Radosavljević u razgovoru sa Glas Amerike ističe da je to signal da odlazeća američka administracija prvo hoće da neke stvari prema Rusiji „zakuca“ do kraja. A sa druge strane i da su osetili da je došao trenutak da se sankcije prema Rusiji prošire.
"Nisu sve ruske kompanije na udaru, Gazprom nije pod evropskim sankcijama zato što još ne postoji alternativa u potpunoj meri za ruski gas, ali mislim da je samo pitanje trenutka kada će se i to desiti. Tako da smo eto pod sankcijama koje su sada 'imenom i prezimenom' i NIS kao ćerka firma Gazpromnjefta stavljena na tu listu".
Prema njegovim rečima ovo nisu sankcije koje su direktno uperene prema Srbiji već prema konkretnoj kompaniji koja je u većinskom vlasništvu druge kompanije koja je pod sankcijama:
"Ali posmatrano sa našeg stanovišta to je kompanija koja na godišnjem nivou opskrbljuje tržite sa gotovo 80 odsto naftnih derivata. I kao da su sankcije Srbiji, može slobodno da se kaže. Biće verovatno veoma izazovno nadomestiti tu količinu, odnosno izazovno naći opciju „b“. Pretpostavljam da su zvaničnici države u prethodnih mesec dana razmišljali šta su alternative", kaže Radosavljević i dodaje da su pred Srbijom sada različite alternative - neke više i neke manje ekstremne.
Kako kaže sagovornik Glasa Amerike manje ekstremno rešenje bi bilo da se postigne dogovor da ruska strana izađe iz vlasništva i da to proda po nekoj ceni koja bi Srbiji bila prihvatljiva.
"To ne može tako brzo da se uradi, ali bi u razgovoru sa američkom stranom to moglo da se dogovori da Rusi izlaze i da te transakcije budu odobrene i posle nekog datuma".
Druga opcija bi bila da ruska strana sama proda nekoj trećoj strani NIS i da oni tako izađu iz vlasništva i da postoje alternative da se to gorivo u međuvremenu nadomesti sa okolnih tržišta, ali to će verovatno logistički biti veoma komplikovano i verovatno i skupo.
"I naravno, postoji ona ekstremna varijanta gde država može da proglasi da je nacionalni interes u pitanju i da uradi bukvalno nacionalizaciju kompanije. Privremeno, ukoliko bi to Amerikancima bilo prihvatljivo, a da onda u pregovorima sa ruskom stranom prosto nadomesti tu neku štetu koju bi oni imali", nastavlja Radosavljević i ističe da je sada veliko pitanje šta je u ovom trenutku ruski interes:
"Ruski interes ovde nikad nije bio prvenstveno ekonomski, već je pre svega bio politički kroz uticaj koji kroz tako jednu kompaniju ima u regionu. I taj politički interes će oni verovatno pokušati da sačuvaju ili makar da naplate. Tako da ne očekujem da ta rešenja budu laka".
Na pitanje kako će se u samoj Srbiji osetiti ovo što se događa sa NIS-om i kako će ovdašnji potrošači osetiti američke sankcije, Radosavljević podseća da je NIS zavisan od finansijskog sektora, odnosno od kratkoročnih bankarskih kredita, koje uzima za likvidnost i uglavnom su te banke iz EU.
"Zavisan je od dopremanje nafte kroz Janaf, koji je takođe kompanija koja operiše u EU. Ukoliko se i te zemlje budu priključile sankcijama, direktno ili indirektno, indirektno u smislu da će i one biti pod sankcionisane na neki drugi način, to bi moglo vrlo brzo da se oseti na džepove potrošača. Znači da dođe do nestašica, da dođe do rasta cena itd. Mislim da nekih mesec, dva, tri dana bi tržište moglo da se nekako stabilizuje – ili iz rezervi, ili kroz različite druge izvore, ili kontrolom cena od strane države. Ali ukoliko ovo potraje, posle toga siguran sam da ćemo to vrlo brzo osetiti".
Kako kaže sagovornik Glasa Amerike, mnogo toga će zavisiti od toga da li tržište u Srbiji očekuje da će ovo biti nešto prolazno ili da je ovo dugoročnija strategija Amerike:
"Ukoliko su tržišna očekivanja privrede da će tu nešto da se dešava, krenuće da se prave rezerve nafte, jer zamislite transportno preduzeće koje zavisi od dizela. Ili poljoprivredno, mada sad nije još počela sezona, ali uskoro će neki prolećni radovi - oni će prosto morati da se obezbede i doći će do povećane tražnje za derivatima i to može da izazove neke poremećaje na tržištu", smatra Radosavljević i naglašava da je sada važno kakvi su kompromisi mogući, s obzirom na to da sankcije nisu direktno okrenute prema Srbiji:
"Ukoliko je moguće da se postignu neki kompromisi, onda će i posledice biti znatno manje. Ukoliko ne, videćemo vrlo brzo šta su posledice", kaže na kraju Goran Radosavljević sa Univerziteta FEFA.
