Srbija je parlamentarna demokratija sa konkurentnim višepartijskim izborima, ali poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka konstantno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva, navodi se u izveštaju Fridom hausa objavljenom u četvrtak. Sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da je u izveštaju napisano ono što građani Srbije žive i da je izveštaj najnoviji deo u "slagalici" koja čini situaciju komplikovanijom za predsednika Aleksandra Vučića.
Na stranici posvećenoj Srbiji, Fridom haus - organizija sa sedištem u Sjedinjenim Državama, čiji izveštaji imaju uticaja i na kreiranje zvanične američke politike - posebnu pažnju posvećuje izbornom procesu i podseća da su decembarski parlamentarni izbori treći u manje od četiri godine i da je istovremeno 65 lokalnih izbora pokrenuto iznenadnim ostavkama gradonačelnika iz vladajuće stranke, uključujući glavni grad.
"Lokalni i međunarodni posmatrači prijavili su brojne nepravilnosti tokom kampanje i na dan izbora. Tokom kampanje, nekoliko faktora je rezultiralo neravnopravnim izbornim okruženjem za kandidate i rezultiralo neprikladnom prednošću za SNS. To uključuje nesrazmerno visok pristup medijima koji je omogućen partijama vlasti, pritisak na zaposlene u javnom sektoru i socio-ekonomski ugrožene stanovnike da podrže nosioce, zloupotrebu administrativnih resursa i centralnu ulogu predsednika Vučića na izborima, što je doprinelo brisanju granica između države i stranke SNS", navodi Fridom haus:
"Na dan izbora, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (ODIHR) primetila je niz pitanja, uključujući proceduralne nedostatke u 39 odsto posmatranja, kupovinu glasova, kršenje tajnosti glasanje i slučajevi grupnog glasanja".
Analitičar: "U našoj ligi, mi smo na dnu"
Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu i viši naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu, naglašava u izjavi za Glas Amerike rezervu u pogledu matematičkog, brojčanog ocenjivanja apstraknih stvari poput političkih prava i građanskih sloboda.
"Bitne su tendencije, bitne su kritične oblasti i pitanja i bitno je društvo o kome se radi", kaže on i primećuje da su tendencije blago pogoršanje stanja, ali da je "društvo u kome se Srbija nalazi" kao kandidatkina za članstvo u Evropsko uniji, "znatno bolje od nas".
Primećuje dalje da su Albanija i Crna Gora znatno ispred Srbije, da je Mađarska kao delimično slobodna takođe ispred, dok su Bugarska i Hrvatska "nedostižni", no i da je na primer Mjanmar znatno lošiji od Srbije.
"Ima prostora za nazadovanje - pošto je jedna Turska neslobodna - ima još prostora za nazadovanje ako se pogleda Mjanmar, ali u našoj ligi smo na začelju treće zonske kategorije".
Ćemalović zamera izveštaju što kombinuje formalne i suštinske elemente. Objašnjava da je pitanje o slobodi političkog organizovanja (ocena 3 od 4) apstraktna kategorija, jer "niko vas neće uhapsiti ako osnujete političku stranku, ali drugi kriterijum, drugačiji od ovog - da li postoji realistična mogućnost za opoziciju da uveća podršku ili osvoji vlast putem izbora - je operalizacija ovog prethodnog.
"To je kao da neko pita da li postoji sloboda da ideš u operu. Postoji, ali karta je 300 evra. E pa tako i ovo - svako može da se politički organizuje i formira stranku, ali postoje četiri stvari koje oni identifikuju kao nešto što sprečava realističnu mogućnost za opoziciju da uveća podršku ili osvoji vlast putem izbora - čemu i služe političke slobode. Te četiri taktike za suzbijanje opozicije su nabrojane na konkretan način", primećuje sagovornik Glasa Amerike.
SNS se po prvi put ovako direktno i učestalo pominje
Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove ocenjuje da Fridom Haus već godinama vrlo jasno na papiru "nam kaže ono što mi danas živimo, a to je da se Srbija generlano suočava sa ozbiljnim izmenama i manama u svojoj ukupnoj demokratiji - kada je reč o političkim pravima, građanskim slobodama i generalno funkcionisanju vladajućeg aparata".
On za Glas Amerike ocenjuje da je ovo jedan u nizu izveštaja "koji sada već dolaze jedan za drugim i gde se sada već ozbiljnim tonom i sve opštijim rečima kojima se opisuje realnost koju mi u Srbiji živimo" i koji će "predsedniku pre svega, a i premijerki, sve više biti kamen spoticanja u odnosima sa međunarodnim partnerima - pre svega sa SAD, ali i sa EU, jer se tu jasno stavlja do znanja da postoji zabrinutost po pitanju funkcinisanja vlade što predsednika Vučića dovodi do političkog sistema koji više liči na predsednički sistem, što nije u skladu sa našim ustavnim okvirima i što se posebno u izveštaju naglašava".
Beširi primećuje da je vladajuća SNS, "koja se prvi put rako direktno pominje na više mesta u izveštaju, postepeno - i to je ključna reč, postepeno - urušavala politička prava i građanske slobode, uključujući tu i slobodu medija, učešće opozicije i posledično sad u decembru na fer izborne uslove".
Vidimo da izveštaj dalje opada u ocenivanju političkog pluralizma, koji je sputan tim taktikama, potpun manipulacije vremenom izbora jer niko osim SNS-a ne zna kada će biti vanredni izbori, ali i pritiskom na institucije što sad već postaje kulminirajući problem - SNS kontrolu nad medijskim kućama, privatnim i državnim.
"Vanredni izbori nisu karakteristični samo za Srbiju, ali tiri preostale primedbe jesu"
Beširi kaže da po izveštaju Srbija i dalje opada u ocenivanju političkog pluralizma, koji je sputan taktikama vlasti potpun manipulacije vremenom izbora jer niko osim SNS-a ne zna kada će biti vanredni izbori, ali i pritiskom na institucije što sad već postaje kulminirajući problem - SNS kontrolu nad medijskim kućama, privatnim i državnim.
Uroš Ćemalović, međutim, kaže manipulisanje terminom vanrednih izbora nije "specijalnost Srbije":
"To radi svaka vlast u svetu, osim u potpuno uređenim demokratijama u kojima se poštuje četvorogodišnji turnus i svi znau kad će biti izbori".
To, zaključuje, nije specifično za Srbiju, ali tri naredne jesu. "Druga je pritisak na nezavisna državna i regulatorna tela; treće je slanje birača iz susednih država na biračka mesta i četvrto je korišćenje javnih resursa u kampanji. To su taktike kojima redukujete mogućnost opoziciji da pojača svoj uticaj i - daleko bilo - dođe na vlast", kaže Ćemalović.
Osvrće se i na pitanje da li slobodno izabrani šef izvršne vlasti i predstavnici u državnom zakonodavnom telu definišu politike vlade i skreće pažnju na odgovor FH-a koji zaključuje da u Srbiji postoji personalizacija vladavine.
"Ono što je sa ustavnopravnog stanovišta problem je što izvršna vlast kontroliše zakonodavni postupak - ona može da ga predlaže, ali ne i kontroliše - i to što su predstavnici opozicije skrajnuti".
Beširi predviđa da bi vlast u narednim danima mogla da primeni sigurnu taktiku, kao i do sada - da Fridom haus "proglase za američku organizaciju, da kažu da je to jedno mišljenje i da nemaju tu šta da dodaju ili da se fokusiraju na delove u kojima se kaže da je zakonska regulativa u redu, te da kažu da će da rade sve na tome da sprovode zakone i naredne četiri godine".
Šta piše u izveštaju Fridom hausa
FH podseća i da je Aleksandar Vučić u aprilu 2022. izabran za predsednika nakon kampanje koja je "bila okarakterisana pristrasnošću medija i navodima o zloupotrebi javnih resursa. Medijski angažman predsednika Vučića kao šefa države i lidera SNS omogućio mu je neuporedivo javno izlaganje i nedostajala je jasna razlika između tih uloga".
Izborni zakoni u velikoj meri odgovaraju međunarodnim standardima, ali aspekti izbornog procesa su loše regulisani, a primena postojećih pravila je manjkava, ocenjuje FH i dalje navodi:
"U svom izveštaju o izborima 2023. ODIHR je ukazao na stalnu zabrinutost zbog transparentnosti finansiranja kampanje, pasivan pristup Regulatornog tela za elektronske medije (REM) regulisanju ponašanja medija tokom kampanje i nedostatak intervencije Agencije za borbu protiv korupcije u vezi sa administrativnom zloupotrebom javnih resursa. Prethodna preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije za reviziju biračkog spiska nije sprovedena, što je potencijalno omogućilo organizovanu migraciju birača iz susednih zemalja".
FH dalje pominje izveštaje Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), u kojima su izneti dokazi da su na beogradskim izborima organizovano glasali ljudi iz susednih zemalja i drugih gradova Srbije.
FH dalje ocenjuje da političke partije u Srbiji "obično mogu da rade bez formalnih ograničenja", ali da se slabo sprovode propisi o finansiranju kampanje, te da ne postoje ograničenja na privatna sredstva koja stranke prikupljaju i troše.
SNS je proširila svoj uticaj na medije kroz efektivnu kontrolu i nad državnim preduzećima i nizom privatnih medija koji zavise od vladinog finansiranja, i iskoristila je taj uticaj da ojača svoju političku poziciju i diskredituje svoje rivale, dodatno smanjivši opoziciju konkurentnost partija.
Fridom haus dalje, međutim, ocenjuje da birači u Srbiji "uživaju značajan stepen slobode u donošenju političkih odluka bez nepotrebnog mešanja, iako vladajuća stranka i srodni privatni biznisi navodno koriste mreže pokroviteljstva da utiču na političke ishode".
FH dalje navodi pritiske na lokalne funkcionere da se pridruže SNS, da se zloupotrebljavau javni resursi u kampanji, da su radnici javnih preduzeća pod pritiskom da podrže SNS, a prenosi se i izveštaj CRTA da se vrši pritisak na korisnike socijalne pomoći.
Vučićev prelazak na mesto predsednika 2017. izazvao je nove zabrinutosti oko personalizacije upravljanja i politizacije državnih institucija. Vučić je ostao dominantna figura u vladi uprkos ograničenim izvršnim ovlašćenjima Predsedništva prema Ustavu, stvarajući de fakto predsednički sistem, ocenjuje Fridom haus.
Uprkos zakonskom okviru koji garantuje slobodu štampe, sloboda medija je narušena pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga krivična dela, nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima, uređivačkim pritiskom političara i politički povezanih vlasnika medija, direktnim pritiscima i pretnjama. protiv novinara i visoke stope autocenzure. Medijsko okruženje karakteriše ekstremna propaganda i manipulacija činjenicama oko određenih tema, uključujući odnos vladajućih partija i opozicije i odnose Kosova i Srbije, ocenjuje se dalje.
Tokom 2023. medijskim pejzažom dominirale su vladajuće stranke, za koje CRTA navodi da su zastupljene u proseku od 95 odsto medijskog izveštavanja. Predsednik Vučić je održao preko 300 direktnih obraćanja u periodu od 12 meseci. Kada je opozicija prikazana na televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću, ona je prikazana u uglavnom negativnom svetlu.
REM je kritikovan zbog nedostatka nezavisnosti, posebno kada se odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija. U izveštaju se podseća i na to da su Reporteri bez granica (RSF) okarakterisali medijsko okruženje kao "zagađeno propagandom, trgovinom uticajem i lažnim vestima" nakon što su četiri nacionalne frekvencije za emitovanje dodeljene provladinim medijima u julu 2022. Peta frekvencija nije dodeljena godinu i po dana nakon što je pokrenut.
FH dalje ocenjuje da je privatna diskusija "generalno slobodna i živahna", ali da obrazac odmazde protiv visokih kritičara vlade doprineo je sve neprijateljskijem okruženju za slobodno izražavanje i otvorenu debatu.
Kritičari vlade koji su dokumentovali endemsku korupciju bili su na meti špijunskog softvera vojnog nivoa, prema izveštajima koji su se pojavili 2023.
Skor je zbog pobrojanog opao sa tri na dva.
