Osamnaest godina proteklo je od pogibije dvojice gardista tadašnje Vojske Jugoslavije - Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića - u vojnom objektu "Karaš", u beogradskom naselju Topčider.
Vojna istraga je tvrdila da se radilo o ubistvu i samoubistvu, dok je nezavisna državna komisija utvrdila da ih je ubila treća osoba.
Vlada Srbije je 2016. godine formirala komisiju za razmatranje činjenica i okolnosti povezanih sa smrću gardista, ali prema tvrdnjama advokata porodica ubijenih gardista "vladina komisija nije ništa uradila".
Porodice su se 2011. godine obratile i Evropskom sudu za ljudska prava, koji je u novembru 2020. godine odlučio da odbaci tužbu protiv države Srbije, uz obrazloženje da "nisu iscrpljeni svi domaći pravni lekovi".
Presuda Suda u Strazburu doneta je posle razmatranja predstavke nakon što je domaći sud odbacio tužbu porodice Jakovljević protiv bivšeg vojnog istražnog sudije Vuka Tufegdžića, koji je vodio vojnu istragu o stradanju gardista.
Povodom ubistva gardista, nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i njegov tadašnji savetnik Vuk Jeremić saslušani su u pretkrivičnom postupku na predlog advokata porodica gardista, kako bi se otkrilo kako je Tadićev kabinet pre svih u lancu komandovanja saznao za ubistvo gardista i obavestio tadašnjeg načelnika Generalštaba Branka Krgu.
"Vučićeva obaveza"
Otac jednog od ubijenih gardista Janko Jakovljević zamolio je na pomenu održanom u sredu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da smogne snage kako bi se došlo do imena ubice njegovog sina i drugog gardiste Dražena Milovanovića, dodajući da je to bar Vučićeva ljudska obaveza.
Pošto je sa članovima porodice Milovanović zapalio sveće i položio cveće ispred objekta "Karaš", Jakovljević je istakao da su porodice ubijenih gardista ubeđene da se može doći do imena počionica, pošto su sve istražne radnje pokazale da je reč o ubistvu, javila je agencija FoNet.
Jakovljević je ukazao da je otac drugog ubijenog gardiste Petar Milovanović u veoma teškom zdravstvenom stanju, da četiri puta dnevno ide na dijalizu i naveo da porodice "ne bi da prave gluposti" ali da će, kako bi došle do istine, "možda otići pred Predsedništvo, da predsednik vidi čoveka koji mora četiri puta da prima dijalizu".
Brat Dražena Milovanovića, Milomir Milovanović, rekao je da je pre 18 godina došao u "Karaš" odmah posle tragedije i da mu je već tada bilo jasno da su njegov brat i Dragan Jakovljević ubijeni.
On je naveo da je tako zatekao "mnogo čudne stvari" i u ime porodice Milovanović zamolio Vućiča i nadležne organe otkriju počionica ubistva.
Pravni zastupnik porodica, advokat Predrag Savić naveo je da se na predmetu ubistva gardista "lomi ili utvrđuje tvrdo jezgro ljudskih prava u Srbiji" i da je predmet pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu u fazi u kojoj se ne može kršiti obaveza tajnosti postupka.
Istakao je da se nada da će za "mesec, dva ili tri" moći da izađe pred javnost da kaže šta ima i naglasio da je nezadovoljan što država ništa nije učinila povodom pretnji koje su pre dve godine upućene porodicama gardista i pravnim zastupnicima upravo pred "Karašem" tokom obeležavanja godišnjice ubistva.
On je podsetio da postoje snimci čoveka koji im je pretio i automobila u kome se nalazio, da je policija uzela i izjave, ali da nikakve reakcije tužilaštva nije bilo povodom "vrlo uznemirijućih pretnji koje su bile vrlo loša poruka za celu srpsku javnost".
Savić je zaključio da dok se taj predmet ne reši u Srbiji neće biti boljitka vladavine prava i ukazao da to kažu i ustanove nadležne za ljudska prava.
Vlasti su se menjale, slučaj ostao nerešen
Pravna zastupnica porodica, advokatica Olgica Batić istakla je da se ne obeležava osamnaest godina od ubistva gardista, već isti broj godina "negacije vladavine prava" jer su porodice bile prinuđene da pravdu traže van Srbije.
Naglasila je da su se za 18 godina vlasti menjale, ali da je predmet u istoj fazi i da bi u svakoj pravno uređenoj zemlji slučaj dvostrukog ubistva bio odavno arhiviran, a počinioci odavno otkriveni.
To što su se vlasti menjale, a slučaj stoji u mestu, navela je, očigledno ukazuje "ili na nemoć države ili na određeni vid zaštite koji država pruža počinicu".
Batić je rekla da je pitanje da li su pojedinci ili pojedini sistemi "imali svoju državu", pa je država zbog toga bila slaba ili je država imala ineters da nekoga zaštiti.
Ona je naglasila da "apsolutno nije tačno" ono što je utvrdila vojna istraga, već da su tačni nalazi do kojih je došla nezavisna komisija i nalazi i mišljenja do kojih je došao FBI, odnosno da su gardisti ubijeni.
Osim porodica i advokata ,18. godišnjicu ubistva gardista obeležila je i nevladina organizacija "Žene u crnom" koja je ispred "Karaša" razvila transparent "Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru", izvestio je FoNet.
Žene u crnom: Gardisti ubijeni jer su videli Ratka Mladića
Nevladina organizacija Žene u crnom je, povodom 18 godina od ubistva gardista, i u centru Beograda organizovala protestno stajanje pod sloganom "Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru".
Predstavnica Žena u crnom Staša Zajović pozvala je državu da prekine opstrukciju istrage ubistva gardista, da se pronađu odgovorni koji su sakrivali u kasarni Ratka Mladića, izrazivši nadu da će sud u Strazburu primorati državu da postupak vrati na početak.
Ona je istakla da je nesporna činjenica da su gardisti ubijeni zato što su u kasarni videli ratnog zločinca, komandanta vojske Republike Srpske Ratka Mladića i dodala je je ova zemlja za Mladića sigurna kuća.
"Ovaj slučaj nam pokazuje kontinuitet potpune nekažnjivosti u Srbiji, ne samo na nivou institucija. U Srbiji imaju vrednost oni koji su počinioci zločina, oni su najugledniji članovi društva, oni su slavljeni na nivou institucija. Svi zločini koji su počinjeni se apsolutno brišu, ovo je dokaz da je Srbija uvek bila sigurna kuća za ratne zločince", kazala je Staša Zajović.
Ona je istakla da su država i društvo veoma okrutni prema žrtvama zločinaca, kao i prema onima koji ukazuju na njihova imena, preneo je FoNet.
