Rat u Ukrajini, nakon 11 meseci ubijanja, terora, razaranja, silovanja i smrti doveo je do trajnog pregrupisavanja na svetskoj političkoj sceni. Sa jedne strane se okupljaju demokratske zemlje, dok sa druge strane ostaju države sa nedemokratskim, autoritarnim i često diktatorskim režimima, rekla je moderatorka i antiratna aktivistkinja Aida Ćorović u uvodu tribine "Gde je Srbija nakon 11 meseci rata u Ukrajini" u organizaciji neformalne grupe Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata.
Ona je podsetila da Srbija, iako je formalno osudila invaziju, spada među malobrojne evropske države koje još nisu uvele sankcije Ruskoj Federaciji.
"Štaviše, jedino je u Srbiji dozvoljen rad ruskih medijski servisa pod kontrolom Rusije, društvene mreže prepune su laži koje kreira režim u Kemlju, a čak je i ruska paravojna formacija Vagner - iako je to protivzakonito u Srbiji - vršila i vrši regrutaciu inostranih vojnika za stranu državu", rekla je ona.
Rat u ukrajini oslabio prozapadne težnje u Srbiji
Boris Varga, politikolog i novinar koji je govorio putem video linka, ocenio je da se u Ukrajini "brani i demokratska i evropska Srbija".
Među posledice rata u Ukrajini po Srbiju, on je kao najtrajniju svrstao slabljenje podrške evropskim integracijama, za koju će - kako je naveo - biti potrebne "godine da se promeni".
Ojačala su antizapadna i proruska raspoloženja, ugrožene su evropske integracije Srbije pogotovo u delu usaglašavanja sa spoljnom politikom EU kroz neuvođenje sankcija.
Kada je reč o situaciji na Kosovu, rat u Ukrajini razotkrio je "stabilokratiju" koja vlada u Srbiji, a koja je posledica politike Zapada prema Srbiji, kazao je Varga. Zbog problema Kosova, Zapad toleriše urušavanje demokratskih sloboda u Srbiji, a rat u Ukrajini za Srbiju je značio slabljenje pritiska u vezi sa pitanjem rešavanja kosovskog problema, nastavio je Varga.
Konačno, rat u Ukrajini predstavlja "civilizacijski izbor" i to je "poraz Srbije", naveo je Varga.
"Vidimo buđenje revanšizma '90-ih, vidimo buđenje lokalnog, regionalnog ekspanzionizma prema Crnoj Gori i Republici Srpskoj i vidimo koliko je u stvari neophodno suočavanje sa prošlošću", bez čega "Srbija ne može da napravi civilizacijski izbor prema zapadnom svetu i sačuva demokratiju".
U Rusiji ubrzano nestaju ljudske slobode
Aleksandra Godfroa, dugogodišnja dopisnica N1 iz Moskve, koja se odatle povukla zajedno sa gotovo svim stranim novinarima, nakon što su ruske vlasti neposredno po početku invazije na Ukrajinu uvele potpunu cenzuru, rekla je da rat u Ukrajini, kao i sukob 2014. koji je takođe inicirala Rusija, nisu doneli ništa novo, već samo ubrzali procese u Rusiji.
U okviru toga, ljudske slobode i prava u Rusiji ubrzano nestaju, a Rusija je svoje zakonodavstvo izmenama ustava 2020. stavila iznad međunarodnih sporazuma i povelja. Proces koji rusko društvo vodi nadole, kazala je, nakon početka rata u februaru dobija "strahovito" na ubrzanju i "pitanje je da li uopšte može da se zaustavi, a ne da se popravi. 24. febraura se desila tektonska promena u svetu koji se pred našim očima sada stvara, a meni se čini da je taj trenutak naše vlaste nisu shvatile kao takav".
"Mi smo se potpunim tolerisanjem ruske propagande u našim medijima zazidali u ćošak iz koga, bez da upropastimo ono ispred nas, ne možemo više da izađemo", zaključila je Godfroa.
Podsetila je na odnos kakav vlada u narativima u Srbiji i Rusiji "mi smo braća", pri čemu se nikako ne podrazumeva da su braća ravnopravna.
Srpsko-rusko bratstvo desničarska priča za spas od Zapada
Tomislav Marković, novinar i pisac, rekao je da se narativ o bratskim odnosima Srbije i Rusije širi iz desničarskih krugova i da nije novijeg datuma. U tekstovima od 2014. se prožima nada da je počeo obračun Rusije sa Zapadom, da će se promeniti međunarodni poredak i da će Srbija "u drugom poluvremenu" završiti ono što nije '90-ih, odnosno da će biti stvorena "malo veća Srbija".
"To je imalo taj praktični momenat za koji mi se čini da će sad biti slomljen, pošto se pokazalo da Rusija nije takva sila kakvom su je smatrali naši rusokolonaši", kazao je Marković.
Priča o bratstvu Rusije i Srbije nije povezana sa samom Rusijom, smatra on, i već sutra, ukoliko se Rusija demokratizuje, oni koji danas pričaju o rusko-srpskom bratstvu o tome više neće pričati nego će naći "drugog brata" - Kinu, Severnu Koreju ili nekog sličnog.
"Njima je Rusija potrebna kao brana od zapadnog sveta, od našeg konačnog pomirenja sa činjenicom da se nalazimo geografski na tlu Evrope, da smo evropska država i da za nas nema drugog puta do evropskog".
Marković je primetio da oni koji se zaklinju na patriotizam u Srbiji, čim se pojavi "neka diktatura koja je spremna da nas primi" - u ovom slučaju ruska, te patriote postaju vazali, odnosno jedva čekaju nekog kome će moći da budu robovi.
Ukrajina mora pobediti
Na pitanje kako rat u Ukrajini može da se zaustavi, Boris Varga odgovara na ukrajinskom - "Pobediti!"
"Neće Putin da se zaustavi nikakvim mirovnim sporazumom, nikakvim pregovorima. To mora da bude svima jasno i mislim da stvarno jeste svima jasno. Najvažnije je da je Zapad oko toga ujedinjen i poruka je da Putin mora biti poražen u Ukrajini, a razlikuje se viđenje kako i na koji način", rekao je on pozivajući na istrajnost do kraja.
U Ukrajini sada se obe strane pripremaju za odlučujući udarac - Rusija da punom snagom ponovo napadne, Ukrajina da se oslobodi. Ukrajini je potrebna postojana i puna podrška Zapada, nastavlja Varga i naglašava da je podrška Sjedinjenih Država u tome ključna.
Poraz Putina znači i poraz velikosrpske ideje
A na Balkanu, poraz Putina značiće i poraz velikosrpske ideje, kaže dalje Varga.
"Velikosrpska ideja mora da bude još jednom poražena... Početni korak bi stvarno bilo rešavanje pitanja Kosova. Nisam siguran koliko je Zapad zaista spreman da se to reši, da se ne drži kao zamrznuti konflikt. Prema ovim rešenjima koje sada vidimo, to će biti komplikovano", rekao je on.
Smatra da je neophodno da Zapad napravi jasnu politiku prema reginu. Crnoj Gori je potrebna zapadna pomoć, a ceo region nije u stanju da se sam izbori sa autokratskim trendovima i ruskim uticajem. Konkretno, Varga smatra da tri zemlje koje su u NATO - Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija - treba pod hitno da budu primljene u Evropsku uniju, čime bi se problem na Balkanu suzio na Srbiju, Kosovo i BiH.
Srbija bi, smatra, morala da uvede sankcije Rusiji i da zabrani rad ruskim propagandnim medijima.
Rusija nam omogućava da sebe vidimo onako kako želimo da se vidimo, zaključuje Godfroa.
"Žrtvoslavlje"
Tomislav Marković smatra da bi suočavanje sa prošlošću, ako bi se Srbija oslobodila, išao nekim svojim tokom, jer većina ljudi ipak "nisu ubice". Govorio je i o raširenom resantimanu u društvu u Srbiji, odnosno fenomenu da se iznova i iznova proživljava neki težak događaj iz prošlosti.
U takvom diskursu, broj žrtava nikada nije dovoljan, pa se on konstantno preuveličava, da bi se onda osećali ozlojeđenima i da bismo mogli da se svetu osvetimo, što je "jedan zatvoreni krug, koji se zasniva na lažnom osećanju da smo mi žrtve i da smo mi pasivni, odnosno da nismo odgovorni za svoje postupke. Kada si žrtva, nisi odgovoran ni za šta", rezimira Marković naglašavajući da to ne postoji samo u policiti i ideologiji, već na svakom nivou.
Ipak, nije jednostavno napraviti demokratsko društvo i "mi imamo sreće da se nalazimo tu gde smo, to je naša osnovna prednost".
Marković se slaže da je najvažije da Rusija bude poražena, da Ukrajina pobedi i da se oslobodi. Zapad zato sad i pokušava da na Balkanu "zatvori rupe", da joj Rusija ne bi nešto "iza leđa tu napravila", jer Rusija "stalno rovari".
Dalje smatra da narativ koji vlada Srbijom mora da se iscrpi u jednom trenutku, kada se dođe do zida i kad više ne bude bilo nikog da se na njega osloni.
"U tom smislu, Ukrajina se bori za nas".
Godfroa je podsetila da je Ukrajina većinski pravoslavna zemlja i smatra da je neverovatno da u jednom narodu, srpskom, u kojem se tako ceni slobodoljublje ne postoji divljenje prema ukrajinskom narodu koji "neće da dozvoli da mu se uđe u kuću".
Ivan Videnović, pak, smatra da nema nikakve veze to što je Ukrajina pravoslavna. Isto bi bilo, nastavlja, da je Rusija napala takođe pravoslavnu Rumuniju, ili Bugarsku.
"Ovde se radi o bratstvu u zločinu, prepoznavanje Miloševićevog ponašanja u onome što radi Putin danas.... Ovo je najsramotniji period koji ja pamtim u životu, ne mogu da se setim da su se moja zemlja i građani na sramotniji način odnosili prema nekom svetskom problemu. Ne mogu da se setim da smo na tako flagrantan način zauzeli pogrešnu stranu", zaključio je on.
