Apelacioni sud delimično je uvažio žalbu branilaca bivšeg predsednika Opštine Grocka, Dragoljuba Simonovića i smanjio mu kaznu zatvora sa pet na četiri godine, uz plaćanje novčane kazne od 100.000 dinara zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.
Simonović je kao prvookriveljni prvostepenom presudom bio osuđen na pet godina zatvora, dok su ostali okrivljeni - Vladimir Mihailović i Aleksandar Marinković bili osuđeni na četiri, odnosno četiri i po godine zatvora. Igor Novaković je bio osuđen na tri i po godine zatvora. Na presudu su se žalili i tužilaštvo, i odbrana.
Odlukom Apelacionog suda, Mihajloviću je kazna smanjena na tri godine i 100.000 dinara, Novakoviću na dve godine i po godine, a Marinkoviću na četiri godine i 100.000 dinara.
Sud je u obrazloženju presude, objavljenom na svom sajtu, naveo je da tokom prvostepenog postupka nije utvrđeno da je zbog izvršenja krivičnog dela nastupila, kako je navedeno, šteta velikih razmera.
"Prvostepeni sud povredio je krivični zakon kada je navedene okrivljene oglasio krivim za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti", navedeno je između ostalog u presudi beogradskog Apelacionog suda.
Milanu Jovanoviću, novinaru lokalnog portala "Žig info", zapaljena je kuća u naselju Vrčin, u predgrađu Beograda, u noći između 11. i 12. decembra 2018. godine kada je u garažu ubačen "molotovljev koktel" koji je izazvao požar.
Jovanović i njegova supruga, koji su već bili pošli na počinak, uspeli su da izađu iz kuće. Tokom evakuacije, Jovanović je zbog dima izgubio svest, ali je supruga uspela da ga izvuče na otvoreno. U požaru su teško oštećeni Jovanovićeva kuća, dok su garaža i automobil u potpunosti unišeni. Kuća mu je obnovljena zahvaljujući donacijama kolega i građana.
Jovanović: Moćnici će da se zapitaju, za mene lično ovo je Pirova pobeda
Milan Jovanović kaže za Glas Amerike da samu odluku suda ne želi da komentariše.
"Nemam pravo da se mešam, ne bih komentarisao, bitno je da su krivci osuđeni za delo koje su počinili i nadam se da će ubuduće novinari biti bezbedniji, da će ovo služiti kao opomena da niko nije nedodirljiv, pa ni oni", kaže on.
Uprkos formalnom umanjenju - Jovanović je ukazao da veruje da će doneta presuda doprineti da se novinari osećaju nešto komotnije radeći svoj posao.
"Da će svi ti moćnici, ti bahati političari da budu svesni da ista sudbina može i njih da zadesi ako budu napadali novinare, da će ih to dozvati pameti te da će se trgnuti i postati svesniji da partijska knjižica neće više moći da ih štiti", rekao je Jovanović povodom konačne sudske odluke donete u slučaju paljenja njegovog doma.
Upitali smo Jovanovića smatra li da je pravda prema njemu, kao oštećenom, zadovoljena presudom koja je doneta.
"Ovo je za mene lično Pirova pobeda. Sve ono što sam izgubio - i zdravlje, i materijalno što sam oštećen - to nikada više ne mogu da vratim. Ali eto, osećam neko samozadovljstvo što se tiče mladih novinara da će sutra moći u ovoj zemlji da slobodnije rade svoj posao i da će malo više biti zaštićeni", rekao je Jovanović za Glas Amerike.
Matić: Nasilje nad novinarima ipak i kažnjivo
U 2024. novinari u Srbiji bili su na meti napada, pretnji i zastrašivanja, upozoravale su brojne međunarodne i domaće organizacije usredređene na zaštitu slobode medija.
To je kontekst u kom je objavljena i konačna presuda beogradskog Apelacionog kojom su oslobođeni okrivljeni za ubistvo novinara i publiciste Slavka Ćuruvije - pa je zločin nad njim ostao nekažnjen punih četvrt veka.
"Posle niza poražavajućih vesti vezanih za bezbednost novinara u Srbiji, oslobađajuće presude u slučaju suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, odbijanja Tužilaštva za organizovani kriminal da preuzme rešavanje slučaja ubistva novinara Milana Pantića, tridesetogodišnjice nerešenog slučaja smrti Dade Vujasinović, ova vest je ohrabrujuća kao poruka da je nasilje nad novinarima ipak i kažnjivo", kaže za Glas Amerike Veran Matić - član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
On podseća da je paljenje kuće Milana Jovanovića, najdrastičniji oblik ugrožavanja bezbednosti novinara - posle postavljanja bombi na prozor novinara Dejana Anastasijevića, što je, i dalje, nerazrešen slučaj.
"Posle više od pet godina suđenja i dve prvostepene osuđujuće presude, sa neizvesnošću se očekivala odluka Apelacionog suda. I pored činjenice da je u pitanju visoki funkcioner vladajuće partije SNS i predsednik opštine Grocka, urađena je vrlo profesionalna i brza istraga, tužilaštva i policije. Mi iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara te 2019. godine, pratili smo intenzivno istragu i podnošenje presude i pored velike zabrinutosti za odvijanje procesa, bili smo ohrabreni rezultatima, brzim podizanjem kredibilnog optužnog akta. Vrlo značajna je bila podrška i solidarnost medijske zajednice, u praktičnoj podršsci porodici Milana Jovanovića, ali i profesionalnoj solidarnosti", ukazuje Veran Matić.
Kako navodi, uprkos sporosti pravde - novinari i građani Srbije pomogli su prikupljanjem sredstava obnovu spaljene kuće, a bezbednost Milanu Jovanoviću policija je garantovala stalnim obezbeđenjem.
"Posvećenost tužilaštva, i posebno tužioca Predraga Milovanovića, u pisanju i zastupanju optužnice, dovela je do prvostepene osuđujuće presude i pored vrlo snažnog tima advokata odbrane. Ovo je vrlo značajna poruka ugroženim novinarima da nikada ne posustaju, vrlo značajna poruka medijskoj zajednici da mora biti solidarna inače će nestati, i vrlo važna poruka političarima da nisu nedodirljivi", navodi Veran Matić.
Prema njegovim rečima, četiri godine zatvora za podstrekača, visokog funkcionera i političara, i isto toliko za plaćenog egzekutora, značajna je cena koju će morati da plate.
"Vrlo često su kazne za prestupe vezane za ugrožavanje bezbednosti novinara oslobađajuće, ili su ispod zaprećenog iznosa. Ova kazna nije pravedna jer je morala biti veća, ali kada se uzme u obzir krivično delo koje presuđuje Apelacioni sud, ona je pri maksimalnom iznosu", navodi Matić - koji obavlja i funkciju predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih medija (ANEM).
Uprkos tome što, kako navodi, Jovanovićevoj porodici nikada neće biti nadoknađeno izgubljeno zdravlje i spaljeni deo života - oni koji su ih životno ugrozili biće zauvek označeni i osramoćeni.
"Jelino i Milanovo herojstvo utkano je u borbu za ovu presudu, neki bi rekli pobedu, no ja ću se uzdržati od te ocene, već ću se osvrnuti na ono što je u epilogu procesa evidentno, a to je sledeće: solidarnost medijske zajednice, profesionalizam i u njemu izrazita upornost tužilaštva i tužioca Milovanovića, kao i poštenje sudija koji su, u oba stepena, donosili osuđujuće presude.
Spaljeni dom Milana Jovanovića
Svi činioci ključni za slobodu izražavanja u ovom slučaju, pokazali su se na visini zadatka. Od hrabrosti novinara, preko profesionalnosti tužilaštva, do pravičnosti sudstva", zaključuje za Glas Amerike Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Novinari kao mete
U prva četiri meseca 2024. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) notiralo je ukupno 36 napada na novinare. Tu su ubrojana četiri fizička napada, jedan napad na imovinu, 17 pritisaka i 14 verbalnih pretnji.
Tokom marta je njih najmanje sedmoro bilo ugroženo - među njima i Dinko Gruhonjić i Ana Lalić - Hegediš.
Glas Amerike je, početkom aprila, povodom upozorenja i navoda o ugroženosti novinara u Srbiji konkaktirao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Međutim, ni nekoliko podsećanja na pitanja i rokove nije doprinelo da od njih - do zaključenja teksta, stignu odgovori.
“Pretnje i napadi na novinare ne samo da uzrokuju njihovu patnju, urušavanje i u najgorem slučaju gubitak života, već dovode do autocenzure i podrivanja kredibiliteta javne uprave i poverenja javnosti u medije”, rekla je tada za Glas Amerike Tereza Ribero - predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija.
U istraživanjima i izveštajima brojnih eminentnih nevladinih međunarodnih posmatrača, poput Reportera bez granica (RSF), Fridom hausa (FH) i drugih, Srbija konstantno nazaduje ili stagnira u oblasti medijskih, kao i ljudskih prava i sloboda.
U izveštaju RSF-a za 2023. godinu pozicija Srbije se pogoršala i trenutno se nalazi na 91. mestu od ukupno 180. zemalja obuhvaćenih publikacijom.
Radi se o jedinoj državi Zapadnog Balkana koja je u 2023. nazadovala prema kriterijumima te organizacije.
