Optimizam u pogledu budućnosti regiona bio je ton panel-diskusije na temu „Deset godina napretka na Balkanu“, koja je krajem prošle nedelje održana u Nemačkom Maršalovom fondu. Iako su konstatovali da u svim balkanskim zemljama nije zabeležen napredak kakvom su se optimisti nadali 2000 godine, učesnici su rešili da se usredsrede na pozitivne trendove. Oni su ukazali na jačanje demokratskih institucija i unapredjenje bilateralnih odnosa na Balkanu, kao i pomak u stavu svetske zajednice prema regionu.
SAD ostaju angažovane u regionu i nastaviće da pružaju podršku zemljama Balkana u ostvarenju evropskih aspiracija, što je bila i glavna poruka posete državne sekretarke Hilari Klinton, istakao je Tom Kantrimen, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.
“Ostaćemo u regionu, gdje smo bili tokom najtežeg perioda za bivšu Jugoslaviju, tu smo danas i nastavićemo da radimo sa ljudima koji grade svoju budućnost”, naveo je on.
Razmatrajući napredak u pojedinačnim zemljama, Kantrimen je ukazao na dramatične promene ostvarene u Srbiji u protekloj deceniji.
„U oblasti demokratije, ekonomskim reformama, što je najvažnije reformi pravosudja, gradjanskom društvu, to su možda najdramatičniji koraci koje je bilo koja zemlja regiona preduzela u proteklih 10 godina i sasvim je ispravno što Srbija danas traži dodatne korake ka prijemu u EU. Kao što je sekretarka Klinton rekla, mi to podržavamo, iako odluka nije na nama, podržavamo evropsku opredeljenost Srbije. Danas je to zemlja politički i ekononmski orijentisana ka budućnosti, i želimo da na takvoj viziji gradimo bilateralne odnose.“
Predsednik Nacionalnog demokratskog instituta, Kenet Volak takodje primećuje da se srpska politička scena dramatično promenila u odnosu na period kada je postojala jednostavna polarizacija na demokratiju i autokratiju. Volak ukazuje da su se pojavili novi protagonisti, smerovi i debate, te da se u tom procesu demokratski, umereni centar proširio, dok se kod nekih srpskih suseda smanjio.
„I dok se zemlja bori sa ekonomskim izazovima, razmatra politiku prema Kosovu, šira regionalna pitanja, i pridruženje evropskom političkom sistemu, srpska politika se menja, i po meni menja na bolje. Stari savezi se menjaju, novi pokreti pojavljuju, i nova generacija je u usponu. Raznovrsnija pitanja se razmatraju, različiti interesi podržavaju, novi sporovi rešavaju, i to sve u trenutku dok mi, Evropa i SAD, očekujemo od Srbije da bude motor stabilnosti i razvoja u delu Evrope koji ima istorijsku mogućnost da zauvek ostavi iza sebe burnu prošlost.“
Prema Volakovim rečima, centralni zadatak za Srbiju je da pronadje prostor za ovakvu, proširenu politiku, što je dužnost koja pripada demokratskim institucijama, strankama, parlamentu i vladi, kao i civilnom sektoru.
U svakom slučaju, politička debata je danas zdravija nego ranije, a u Srbiji postoji nacionalni konsenzus o potrebi ulaska u EU, zaključuje predsednik Nacionalnog demokratskog instituta.
Predstavnik Stejt Departmenta Tom Kantrimen izneo je tri najveća izazova za region – u prvom redu uspostavljanje dijaloga izmedju Beograda i Prištine. On podseća da je Generalna skupština UN poverila EU zadatak da posreduje u ostvarenju tog dijaloga.
„Uvereni smo da EU može da to ostvari na način koji će proizvesti rezultate i jasno pokazati da dijalog Kosova i Srbije nije košarkaška utakmica, nije partija pokera gde treba unapred prikupljati čipove i mudro odigrati poteze, nije igra u kojoj će biti jedan pobednik i jedan gubitnik. Umesto toga, to je proces koji mora da bude praktičan, kreativan i edukativan, sa obe strane. i uvereni smo da EU može da usmerava i predvodi takav dijalog. Sekretarka Klinton je u obe prestonice dobila uveravanja lidera da su spremni da učestvuju u takvom dijalogu i ako to neće biti brz proces, optimisti smo u pogledu njegovog krajnjeg rezultata“
Kantrimen je još jednom ponovio da za Vašington podela nije mogući ishod.
Analitičar Martin Slecinger u svom izlaganju se kritički osvrnuo na američku politiku prema Balkanu, uz ocenu da je Srbiji, kojoj se sada pripisuju zasluge za demokratski razvoj, bila pripisana nesrazmerno velika krivica za balkanske ratove 1990-ih. On primećuje da se u pritisku na Srbiju da se odrekne Kosova koristi „moralni argument“ - teza da je Beograd izgubio moralno pravo da upravlja Kosovom zbog lošeg tretmana kosovskih Albanaca.
„To je klasičan primer kako velike sile postavljaju medjunarodno pravo koje im odgovara, a nikada ga se same ne pridržavaju. To su pravila koja se samo odnose na male i srednje zemlje, jer ako primenjujete pravila o tretmanu manjina, masakru, etničkom čišćenju, ova zemlja, Rusija i Kina bi bile mnogo manje nego što su sada.“
Kao drugi izazov za region na panelu je navedena situacija u Bosni i Hercegovini, a učesnici su istakli da će napredak te zemlje zavisiti direktno od predanosti lidera svih etničkih grupa reformama, i spremnosti na medjusobnu saradnju, u čemu će imati podršku medjunarodne zajednice, ali sami moraju da reše najkrupnije probleme.
Najzad, treća, primarna prepreka za sve zemlje regiona na putu ka EU je pitanje koliko su njihove vlade spremne da učvrste vladavinu zakona, i obračunaju se sa korupcijom unutar državnog sistema, zaključeno je na konferenciji čiji je moderator bio predsednik Balkanskog fonda za demokratiju, Ivan Vejvoda.