Preko puta Helsinkija, gde se u ponedeljak održava samit predsednika SAD i Rusije, sa druge strane Baltičkog mora, Estonija prati novi razvoj događaja sa sve većom zabrinutošću. Ta zemlja je nekad bila jedna od sovjetskih republika, ali je sada domaćin NATO snaga, čiji je cilj da se spreči svaki eventualni upad Rusije na njenu teritoriju. Posle ruske aneksije Krima i drugih poteza protiv Ukrajine, baltičke države su sada nervozne zbog mogućeg američkog zbližavanja sa Rusijom.
Manje od tri sata vožnje tenkom po ravničarskom terenu od ruske granice, vojnici NATO-a se pripremaju za bitku, s ciljem da izbegnu rat.
“Ovde smo da obavimo ključni zadatak NATO-a, što je kolektivna odbrana. Ovde smo u cilju odbrane, ali smo isto tako tu da bi se borili i branili ako to bude potrebno”, kaže Džim Kenedi, potpukovnik prvog bataljona Jorkširskog puka.
To je scenario koji bi, kako Evropa strahuje, mogao da se odigra u Estoniji i drugim baltičkim državama koje su svojevremeno bile deo Sovjetskog saveza a koje su sada na liniji fronta članica NATO-a. Ruska aneksija Krima 2014. uzdrmala je savez koji više ništa ne prepušta slučaju.
Estonija je pozdravila dolazak novih vojnika NATO-a, “pojačano vojno prisustvo” čiji je cilj da se Rusija spreči da ponovi svoju invaziju Ukrajine negde drugde.
Osam stotina britanskih vojnika čini najveći deo borbene grupe u kojoj su hiljade vojnika. Te trupe su upravo počele šestomesečni mandat.
“Estonci su potrošili ogromne svote novca, daleko iznad njihovog budžeta za odbranu da bi omogućile ovo slanje trupa NATO-a, pa imamo sve što nam je potrebno. I naravno strategija NATO-a prema Rusiji ima dva koloseka – pokazivanje snage i spremnosti da se reaguje u kolektivnoj odbrani. Ali istovremeno, tu je i spremnost na dijalog. Stoga mi, kao i svi drugi, čekamo ishod susreta u Helsinkiju”, dodaje Kenedi.
Helsinki se nalazi na dva sata plovidbe trajektom preko Baltika. Estonija i mnoge druge saveznice iz NATO-a su nervozne zbog američko-ruskog samita.
“Jer, naravno, uvek postoji element nepredvidivosti, na šta je ranije monopol imao Putin ali koji sada svakako pripada Trampu. Ruska očekivanja bi mogla da budu veća nego američka. Svakako, oni očekuju pobedu na propagandnom planu”, smatra Kaljev Stoičesku iz Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost u Estoniji.
I dok NATO i Rusija, Tramp i Putin igraju geopolitičku igru, u Estoniji, samo 140 kilometara od ruske granice, prisustvo NATO-a se brzo širi.
Predsednik Trump najavljuje da bi samit u Helsinkiju mogao da dovede do “resetovanja” odnosa sa Moskvom. S druge strane Baltičkog mora, NATO trupe šalju jasnu poruku: da je savez spreman za svaki ishod.