Predsednik BBC-ja Ričard Šarp podneo je ostavku u petak posle nezavisnog izveštaja kojim je utvrđeno da je prekršio pravila pošto nije otkrio potencijalni sukob interesa u svojoj ulozi u omogućivanju pozajmice od milion dolara tadašnjem premijeru Borisu Džonsonu.
Šarp odlazi u vreme kada je BBC, medijska korporacija koja se finansira iz državnog budžeta, pod lupom britanske javnosti, dok se dovodi u pitanje njegova objektivnost. Prošlog meseca, u centru pažnje bio je spor BBC-ja sa popularnim voditeljem i bivšim fudbalerom Gerijem Linekerom, zbog tvitova u kojima je kritikovao vladinu politiku.
Šarp, koji je nekadašnji bankar Goldman Saksa i donator vladajuće Konzervativne partije, postao je predsednik BBC-ja 2021. Međutim, od februara je pod pritiskom kada je parlamentarna komisija saopštila da je načinio "značajne greške u proceni" kada nije obelodanio da je odigrao ulogu u obezbeđivanju pozajmice od milion dolara Džonsonu.
Šarp je pristao da ostane na poziciji do kraja juna, dok vlada traži njegovu zamenu.
Iako vlada postavlja predsednika BBC-ja, nezavisnost ovog medija od vlade je ono što ga čini centralnim elementom kulturnog života Britanije. BBC je javni servis i finansira se TV pretplatom.
Portparolka za kulturu opozicione Laburističke partije, Lusi Pauel, ocenila je da su "kronizam i iskvarenost" naneli štetu ugledu BBC-ja, i da je potreban "istinski nezavisan i detaljan proces" da bi se imenovao Šarpov naslednik.
Na pitanje novinara da li bi Šarpa trebalo da zameni neko ko nije politički postavljenik, premijer Riši Sunak, koji je radio sa Šarpom u Goldman Saksu, izjavio je: "Postoji uspostavljeni proces imenovanja i treba da ga se držimo, kada dođe pravi trenutak."
Pitanja o neutralnosti BBC-ja su samo jedan od izazova sa kojima se ova medijska kuća suočava, dok nastoji da ostane relevantna za mlađu publiku koja više ne gleda televizijski program uživo - i u vreme kada neki poslanici u parlamentu dovode u pitanje njegovo finansiranje.
Istraga o javnim imenovanjima
U istrazi koju je pokrenula organizacija za nadzor javnih imenovanja razmatran je način na koji je vlada izabrala Šarpa da predsedava korporacijom. Konkretno je analizirano da li je Šarp u potpunosti obelodanio detalje o svojoj ulozi o osiguravanju zajma od milion dolara, odnosno 800.000 funti Borisu Džonsonu, pre nego što je imenovan za predsednika BBC-ja.
U izveštaju se navodi da, iako je prekršio vladin kodeks za javna imenovanja, to kršenje ne znači da njegovo imenovanje nije bilo validno.
Šarp je ranije priznao da je predložio da poveže jednog visokog zvaničnika britanske vlade sa Semom Blajtom, daljim rođakom Borisa Džonsona, koji je tadašnjem premijeru ponudio finansijsku pomoć krajem 2020. On je priznao da je "nenamerno" prekršio kodeks, ali je takođe rekao da bi njegov ostanak na funkciji do kraja četvorogodišnjeg mandata "skrenuo pažnju sa dobrog rada" javnog servisa.
"Odlučio sam da je ispravno dati prioritet interesima BBC-ja. Zato sam jutros podneo ostavku na mesto predsednika BBC-ja", saopštio je Šarp.
U izveštaju se pominje da je Džonsonov kabinet na Dauning stritu preporučio Šarpa kao "jakog kandidata" za poziciju za koju se prijavilo 23 ljudi.
Ričard Šarp tvrdi da nije imao ulogu u davanju pozajmice, i da je samo predložio da upozna kanadskog biznismena Sema Blajta sa britanskim zvaničnikom.
Endrju Hepinstol, koji je vodio istragu, izjavio je da će "rado svedočiti" da nije video dokaze da je Šarp odigrao bilo kakvu ulogu u privatnim finansijskim poslovima Džonsona osim što je inicirao upoznavanje.
