Nova američka administracija još nema formulisanu politiku prema Zapadnom Balkanu a Evropskoj uniji ponestaju „šargarepe“ da motiviše balkanske zemlje u sprovođenju reformi, pa opet evropska integracija, uz odvraćanje ruskih opstrukcija, i dalje je najbolji put za region - poručili su američki analitičari u ponedeljak na panelu „Zapadni Balkan – delikatan balans“ u Centru Vudro Vilson.
Posle perioda sporog napretka, region Zapadnog Balkana ponovo je u zapadnim medijima – ali u kontekstu stagnacije ili nazadovanja demokratskih institucija i pojave stabilokratija – gde Evropa i SAD tolerišu autoritarne lidere zbog toga što održavaju mir i stabilnost. SAD, kaže Danijel Server, trenutno nemaju formulisanu politiku prema Balkanu.
„Još nismo imali jasno saopštenje o Balkanu. Mene to ne iznenađuje jer postoje mnogi prioriteti za američku administraciju pre Balkana ali mislim da nam je potrebno nešto, a nadam se da će to biti reafirmacija evropske destinacije Bakana, i članstvo u EU i NATO unutar postojećih granica.“
Zbog Bregzita, migrantske krize i rasta populizma, EU nije fokusirana na Zapadni Balkan, kažu analitičari. Članstvo u NATO-u je za zemlje regiona čak važnije u kraćem roku, ali je tu napredak blokiran iz različitih razloga – od makedonskog spora oko imena sa Grčkom do javnog mnjenja u Srbiji koje velikom većinom odbacuje tu ideju, navodi Danijel Server. Za to vreme, Rusija koristi vakuum, kažu analitičari.
„Vidimo veoma intenzivnu i veoma dobro finansiranu inicijativu meke moći, možemo je nazvati informacionim ratom u regionu od strane Ruske Federacije. Sputnjik je vrlo aktivan, Russia Today takođe, ali Sputnjik je važniji jer postoji na više lokalnih jezika. Tu su različite nevladine organizacije koje Rusija finansira, i posebno kroz društvene medije šire se ruska gledišta, i to će se nastaviti. Ruska Federacija će nastaviti da vrši uticaj u regionu ali ne znači da će uspeti. Jedan od primera problema je tretman srpske vojne saradnje sa Rusijom, s jedne strane, a zemljama NATO-a s druge. Ima daleko više zajedničkih vežbi i aktivnosti povezanih sa NATO-m u okviru programa Partnerstvo za mir nego sa Rusijom a opet saradnja sa Rusijom dobija publicitet u srpskim medijima. SAD je potrebna bolja javna diplomatija“, ističe analitičar Ros Džonson.
„Tamo gde su Rusi najočiglednije omanuli u mešanju je Crna Gora, tu nisu uspeli zbog rešenosti crnogorske vlade da ostvari svoj cilj, a to je članstvo u NATO. Nisu uspeli u Makedoniji jer su želeli da Gruevski ostane na vlasti, na neki način nisu uspeli u Bosni ali ne znamo koliko je trajan njihov neuspeh, nisu uspeli da destabilizuju BIH koliko su želeli“, smatra Server.
Džon Lempi, analitičar Vilson Centra, koji se upravo vratio iz posete Srbiji, kao pozitivne primere naveo je otvaranje novih poglavlja sa EU i dobro balansiranje predsednika Vučića u spoljnoj politici, dok je izbor Ane Brnabić za mandatarku srpske vlade nazvao „odličnim političkim simbolom“. S druge strane, pozvao se na ocene nekih ekonomista u regionu da vladini podaci o inflaciji i budžetskom deficitu ne odgovaraju realnosti.
A kao jedna od centralnih tema panela nametnula se tema granica kada je Ros Džonson izneo tezu da su proizvoljne administrativne granice u regionu jedan od izazova i da njihova promena u nekim delovima ne bi nužno izazvala domino efekat, navodeći kao primer srpske opštine na severu Kosova.
Drugi učesnici panela odlučno su odbacili ideju promene granica kao opasnu jer bi mogla da dovede do novog rata ili rasparčavanja regiona, što bi mogla da iskoristi čak i ekstremistička organizacija Islamska država.