Dok svet netremice posmatra šta se dešava sa požarom u Los Anđelesu, odakle stižu scene slične onima iz holivudskih filmova o apokalipsi, veliki broj stanovnika drugog najvećeg američkog grada bio je primoran da se evakuiše. Bežeći od vatrene stihije, mnogi od njih su sa sobom samo zgrabili ono što je najpotrebnije u nadi da će se uskoro vratiti i da će se život vratiti u normalu.
Među njima je i Maja Jeremić, rođena Beograđanka, koja već 30 godina živi u Los Anđelesu, a sa decom je napustila taj grad i otišla na bezbedno, nešto južnije, u San Dijego. Ona za Glas Amerike kaže da joj u početku nije delovalo strašno, ali da su se stvari promenile na gore veoma brzo.
„Kada je počelo dopisivala sam se sa nekim iz Srbije ko me je pitao ’jel ste u redu?’ Odgovorila sam - ’ma ovo je kao zemljotres, sve je ok. Navikli smo, nije velika stvar’. Nikad ne bih očekivala da se ovo dešava. Ali kada sam videla da gori Holivud, uhvatila me je panika. Ovde živim 30 godina, ovo je moj grad, moja zemlja, osećam pripadnost zajednici i ovo je šokantno“, navodi ona u razgovoru za Glas Amerike.
Prema zvaničnim podacima, do sada je u požaru u Los Anđelesu poginulo 11 ljudi, a izgorelo je više od 10.000 objekata. Vatrogasne službe još nisu stavile požar pod kontrolu, a nadležni su zabrinuti zbog vremenske prognoze prema kojoj su najavljeni još snažniji vetrovi.
„Neverovatno je da se ovo dešava u državi koja bi mogla da bude samostalna po tome koliko je ekonomski moćna, jedna od najjačih u svetu i u gradu u kojem znamo da se požari dešavaju stalno“, dodaje ona.
Gevin Njusom, guverner Kalifornije, zatražio je nezavisnu istragu o tome kako su glavni hidranti u gradu ostali bez vode i umanjili mogućnost nadležnih u borbi protiv požara.
Opisuje da je u prvim satima požara sa terase porodične kuće mogla da vidi kako su uzdiže „ogroman narandžasti plamen“ i da je Brentvud, kraj u kojem žive, bio na ivici zone evakuacije.
„Moji roditelji žive u Santa Moniki, pa smo rešili da odemo kod njih, iako nismo morali da se evakuišemo, tako da smo proveli od utorka uveče kod mojih roditelja. Požar je nastavio da se širi katastrofalno, pogotovo u Pacifik Palisejdsu. U utorak je moj sin trebalo da počne novu sezonu lakrosa, ali je izgoreo sportski centar, sve je izgorelo…“, kaže ona.
Kako se požar širio kroz grad, a okolnosti postajale sve gore, Maja kaže da je zajedno sa suprugom počela da razmišlja šta da radi.
„Tata mi je u bolnici, nismo mogli da kažemo - mi idemo i ostavljamo ih. Moj muž je ostao gore sa bratom i mojom mamom ako treba nešto da se pomogne“, priča ona.
Pored vatrene stihije koja se širi, trenutno jedan od najvećih problema u Los Anđelesu je kvalitet vazduha koji je ozbiljno počeo da opada posle prvih dana požara, dok je još vetar duvao ka zapadu i vodi.
„Rešili smo da dođemo u San Dijego najviše zbog zagađenog vazduha zato što kad izađeš napolje miriše kao da si ušao u kamin. Na kraju je ispalo dobro što jesmo, jer je juče naš kraj ušao u drugi nivo evakuacije. Tu vam kažu - ’spremajte se da se evakuišete’, a za sat ili dva evakuacija je postala obavezna. I sada mi je muka i dalje, ali se samo molim da ne izgori sve“, navodi Maja.
Vlasti su proglasile i hitnu lokalnu zdravstvenu situaciju zbog lošeg kvaliteta vazduha, jer pepeo i dim prekrivaju oblast.
„Pepeo je padao svuda kao sneg, prekrio je kola i ulice“, opisuje Maja.
Kuća njene porodice stoji, ali kaže da poznaje više ljudi koji su ostali bez svojih domova. Postavlja se pitanje koliko će biti potrebno vremena da se ti objekti obnove, pogotovo što požar još ne jenjava, a sve više ljudi se evakuiše ka Palm Springsu i pustinji na istoku.
„To su sve naši prijatelji iz dečijih obdaništa. Non-stop komuniciramo porukama sa ljudima - i sa onima koje nismo videli godinama i sa onima kojima viđamo stalno. Imam i prijateljicu iz Srbije koja se odmah evakuisala, ali sada ne može da ide nazad. Oni su imali sreću da je jedna od pet sačuvanih kuća njihova, među desetinama kuća koje su izgorele“, navodi.
Maja kaže da joj veliku snagu daje to što ljudi masovno i nesebično pomažu onima u nevolji i što su lokalne zajednice pokazale koliko su važne.
„Zaljubljena sam i oduševljena u ljude u ovoj situaciji. Ne mogu da verujem koliko su svi uskočili da pomognu“, priča ona u dahu. „Eto, na primer taj sinovljev sportski tim, nismo se još ni upoznali, trener je poslao mejl, ako ikome treba hotel i gde da spava. Naknadno će organizovati sportski događaj za decu, doći će koledž igrači sa UCLA, psiholozi, dali su nam da popunimo upitnike šta nam treba, deliće… A to je samo jedan mali sportski tim, ništa ozbiljno“.
Kao dokaz o tome koliki stepen empatije pokazuju ljudi, Maja opisuje detalj iz San Dijega:
„Šetamo se, pričamo sa prodavcima i kada saznaju da smo iz LA, šokiraju se i odmah nude popuste, za čarape, za garderobu. Oduševljena sam tom ljudskom prirodom“.
Maja i njen suprug imaju dvoje dece, dvanaestogodišnjeg sina i desetogodišnju ćerku. Kaže da se oni za sada dobro nose sa traumatičnom situacijom.
„Ne znam zašto, možda zato što smo mi Srbi pa smo takvi kakvi smo, navikli na katastrofe“, kaže uz osmeh, pa nastavlja. „Prvog dana, iako smo im govorili da je sve OK i da preventivno idemo kod nane, ćerka je bila baš zabrinuta za druge ljude, onako iz empatije… A pošto sam kasnije ja bila nervozna i sama sa njima, iako pokušavam da budem kul, onda me oni teše i kažu - ’nemoj da se brineš, neće se ništa desiti kod nas’“, opisuje Maja.
Dodaje i da je dodatni problem što nema škole i što deca moraju da uče kod kuće, i navodi da se zajedno sa ostalim majkama iz roditeljske onlajn grupe pita da „da li je ovo kao pandemija - verzija 2.0“.
Gradske vlasti Los Anđelesa do sada su evakuisale ukupno više od 153.000 ljudi, i najavile nastavak operacije. U ovom trenutku još niko ni ne razmišlja o tome kada i kako će moći da se vrati.
„Čak i ako možeš da ideš nazad, izlaze otrovna isparenja iz zemlje, kvalitet vazduha je loš. U kućama koje nisu izgorele isključene su voda i struja. Šta vredi da imaš krov nad glavom, kad ništa drugo ne funkcioniše“, zaključuje Maja Jeremić.
Stanovnicima Los Anđelesa preostaje da se bore kao i uvek kroz istoriju sa vremenskim neprilikama i geografijom ili kao što nam je Maja citirala čuvenu američku spisateljicu i novinarku Džoan Didion:
„Vreme u Los Anđelesu je vreme katastrofe, apokalipse i baš kao što tradicionalno duge i gorke zime određuju stil života u Novoj Engleskoj, tako nasilnost i nepredvidivost vetrova Santa Ane utiču na celokupan kvalitet života u Los Anđelesu, naglašavajući njegovu nestalnost i nestabilnost. Vetar nam pokazuje koliko smo blizu ivice“.
