Na dijalogu u organizaciji Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG) i Fridrih Ebert Fondacija (FES) svi se slažu samo u jednoj stvari – da pregovori predugo traju, ali i da ono što je do sada dogovoreno Briselskim sporazumom posle 4 godine obe strane nisu sprovele. Procesi koji su započeti jako sporo napreduju, a o mnogim tačkama pregovora ponovo se razgovara.
Međunarodna zajednica i dalje pokušava da nađe model koji omogućava normalizaciju bez priznavanja, kaže se u istraživačkom dokumentu “Od tehničkih pregovora do sveobuhvatne normalizacije. Odnosi između Beograda i Prištine”. Za Beograd sveobuhvatna normalizacija podrazumeva sve osim priznanja, a za Prištinu normalizacija bez priznanja je nezamisliva, “rezultati su analize čiji su autori Špetim Gaši i Igor Novaković, istraživači CIG.
“Obe strane uživaju u status quo,” navodi Gaši. Ova kritika se odnosi na činjenicu da i Beograd i Priština dijalog o normalizaciji koriste za političke poene kod kuće, što im na različite načine omogućuje da ostanu na vlasti, pa nekim posmatračima sa strane može da izgleda kao da dve vlade rade u dosluhu ne bi li svoje političke stranke održale što duže u foteljama preko Kosovskog pitanja.
Zbog svega navedenog, jedna od preporuka je da se uvedu penali i nagrade ne bi li se ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom i sprovelo u potpunosti u praksi. “Međunarodni medijatori trebali bi da primene sistem nagrada i sankcija zasnovan na zaslugama kako bi podstakli Beograd i Prištinu da se drže svojih obaveza i ispune ono na šta su se obavezali,” jedna je od preporuka analize CIG.
Kao pozitivan signal sa obe strane navodi se da postoje indicije da se na Kosovu i u Srbiji pripremaju za pregovore o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji – pozivanje predsednika Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o održivom rešenju za kosovsko pitanje i najava predsednika Hašima Tačija za sastavljanje tima za pregovor, ali i podrška mnogih kosovskih političara dijalogu sa srpskom zajednicom na Kosovu.
Analitičari se nadaju da će sa formiranjem nove kosovske vlade pregovori ući u neku novu i konstruktivniju fazu, ali postoji bojazan da vlada u Prištini neće biti dugog veka.
Srbi su ušli u novu vladu Ramuša Haradinaja, a mediji u Beogradu su o tome izvestili jako stidljivo, na trećim i četvrtim stranama novina, kaže Dejan Anastasijević, novinar Vremena i jedan od učesnika u diskusiji. Izgleda kao da su hteli da zakopaju činjenicu da je zvanični Beograd koji ima najviše uticaja na Srbe na Kosovu, aminovao ovaj potez. Ovakav dogovor je nepopularan jer je Haradinaj u Srbiji optužen za ratne zločine. Ali sa druge strane ovakav potez zaista može da doprinese normalizaciji odnosa.
Zaključak analize je da potpunoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, osim pune primene Briselskog sporazuma može da doprinese i usaglašavanje pitanja oko putnih isprava, simbola, u oblasti obrazovanja, pravosuđa, bezbednosna saranja, ali i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, pomirenje i ono što je jedino zajedničko za obe strane – članstvo u EU.
Ono što većina učesnika u dijalogu smatra kao nemoguće je podela teritorije Kosova, odnosno ostanak 10 odsto teritorije na severu zemlje u sastavu Srbije. “Jer onda – gde bi bio kraj?” Morali bi da prekrajamo mnoge granice,” kaže predsednik CIG-a Aleks Roinišvili Grigorev.
No, poslednje izjave predsednika Vučića koje se odnose na kosovski problem, neki analitičari tumače drugačije.
“Moramo da pogledamo sebe u oči i da kažemo šta je realno i šta možemo. Ja ću da slušam, a onda ću hrabro, za razliku od onih koji ćute u zapećku, da kažem šta je moguće. Važno je da pokušamo da rešimo odnose Srba i Albanaca jednom zauvek,” rekao je Vučić.
Neki od sagovornika se slažu da ova izjava može da se odnosi na teritoriju doline Preševa i pretežno albansko stanovništvo u tom delu, i neke vrste ponude razmene teritorija sa Kosovom, scenario koji međunarodna zajednica takođe ne odobrava.
Analitičari navode da će svetski političari možda biti spremni da prećutno pređu preko ovakvog scenarija, ali ne i da ga odobre u punom smislu. Ukoliko bi se postigao dogovor sa Albancima, a ne bi li se jednom i nazreo kraj problema sa Kosovom, nije isključeno da bi političari bili spremni da zažmure na ovakvo rešenje posebno u ovom trenutku.
Ali ovakva situacija je malo verovatna posebno kada se zna stav međunarodne zajednice da je vreme prekrajanja granica prošlo, a da je brisanje granica jedan od ideala EU, kao i da je malo verovatno da će u Uniji hteti još jedan “zamrznuti sukob”.