Ako se iz poslednje, poluprivatne posete Americi predsednik Srbije vratio prilično neraspoložen, prošlonedeljni susret sa kancelarkom Angelom Merkel vratio je Aleksandru Vučiću malo optimizma. Kako je i sam rekao, Srbija će morati da donosi bolne i teške odluke, a sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da je Vučić naišao na više razumevanja u Berlinu nego u Vašingtonu.
"Vašington smatra da je kosovska priča završena, odnosno da je nezavisnost završena priča i da o tome ne može da se razgovara. Kod Merkelove i kod Evropljana je situacija nešto drugačija. Drugačija utoliko što takođe nema razgovora o tome, ali postoji prostor da se razgovara o modalitetima realizacije", izjavio je sa Glas Amerike diplomata Zoran Milivojević.
Nenad Radičević, spoljnopolitički novinar u dnevniku Politika, ocenjuje da niko u Nemačkoj ne očekuje od Srbije da će priznati Kosovo - "možda u Americi očekuje". "Svi očekuju taj model dve Nemačke, a to je da Srbija ne sprečava Kosovo da uđe u međunarodne organizacije, da je zvanično ne priznaje, ali da sarađuju i da joj na posredan način prizna državnost", rekao je Radičević za Glas Amerike.
U igri nisu samo Berlin i Vašington - sam Vučić je tokom posete Mostaru najavio živu diplomatsku aktivnost i brojne susrete sa Mogereni, francuskim predsednikom Makronom, grčkim i francuskim šefovima diplomatije, sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom, konačno i sa predsednikom Turske Erdoganom.
Kako kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević, diplomatskom ofanzivom Vučić pokušava da održi tempo dinamične spoljne politike, ali i da obezbedi maksimum konsenzusa na unutrašnjem planu.
"Drugi cilj je da se iznesu argumenti u vezi sa pitanjem kosovskog čvora. Da se iznesu argumenti i da se proba na međunarodnom planu koliko god je moguće više. Imajući u vidu i globalne konfrontacije, i sve ono čemu smo svedoci. Da se obezbedi podrška za argumente koje srpska strana ima u vidu", kaže Milivojević.
"Ti pokušaji Aleksandra Vučića su sa jedne strane za pohvalu", nastavlja Radičević. "Sa druge strane teško je očekivati da je, ne Aleksandar Vučić, nego bilo mogao da tek tako promeni stav Zapada, koji je već dve decenije veoma jasno utemeljen i čija je realizacija praktično započeta 1999. godine bombardovanjem SRJ."
U tom kontekstu treba posmatrati i razvoj situacije oko majskog samita EU sa zemljama Zapadnog Balkana u Sofiji - trenutno se traži način da i pet država EU koje nisu priznale Kosovo učestvuju na samitu, ali se u Srbiji otvorilo pitanje treba li Beograd da učestvuje na samitu u Bugarskoj. Sve dileme su, ipak, razvejane na sastanku u Berlinu.
"Mi smo videli da je posle razgovora sa kancelarkom Angelom Merkel predsednik Vučiće bio veoma jasan da će Srbija učestvovati", nastavlja Milivojević. "To znači da je i da njom to dogovorio. Ali to više od toga govori da kancelarka ima interes da taj samit uspe. Prema tome oni će se potruditi da nađu formulu za učešće ovih pet država koje nisu priznale Kosovo, a to će nama biti formula i za naše učešće".
Konačno, rusofobi u Srbiji su se obradovali na vest da predsednik Srbije nije pozvan na inauguraciju ruskog predsednike Vladimira Putina - Milivijović kaže da je ta informacija ispolitozovana, jer Rusija, sa svojim interesima ostaje na ovim prostorima.
"Tu svakako treba dodati i pitanje Rusije, i pitanje uticaja Rusije na ovim prostorima. Nije slučajno što je danas u poseti Beogradu šef spoljne obaveštajne službe Rusije, koji će se sresti sa predsednikom Vučićem. Mislim, to je signal da tu stvari ipak funkcionišu. Prema tome, ja mislim da je to pitanje ispolitizovano", izjavio je Zoran Milivojević.
Nije teško primetiti da i Zapad vodi svojevrsnu diplomatsku ofanzivu usmerenu na region, a pre svega na Srbiju. Ova, najkasnije iduća godina se pominju kao rokovi za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i to je prvenstveni razlog ubrzavanja evropske agende. Sa druge strane, brzo rešenje kosovskog problema otklanja mogućnost zamrzavanja postojećeg stanja i odlaganja rešenja za niz godina, možda i decenija.