Ne postoji parlament u Evropi u kojem jedna stranka do te mere dominira kao što je slučaj sa Srpskom naprednom strankom, i to je jasan signal da se Srbija udaljava od evropskih integracija i vrednosti, kao što su demokratija i vladavina prava, ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber.
Komentarišući rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je SNS osvojila više od 60 odsto glasova, a još samo dve liste - SPS i SPAS ušle u parlament - Biber kaže da ga pobeda naprednjaka nije iznenadila.
"Jedno od iznenađenja izbora je da nijedna od stranaka koje su učestvovale, osim jedne polu-opozicione stranke, nije uspela da pređe cenzus. Pogotovo što izlaznost nije bila značajno manja nego na prethodnih izborima. Naravno, znamo da izlaznost nije samo želja građana, već i rezultat pritisaka. Ali, sveukupno, čini mi se da nije neki neuspeh u smislu izlaznosti. I to je možda drugo iznenađenje", kaže Biber.
Glas Amerike: Da li se Srbija ovim rezultatima udaljila od pluralizma, demokratije, svih onih vrednosti koje potpadaju pod EU - kojoj teži?
Biber: Mislim da je taj rezultat izbora više ogledalo Srbije. Nije ništa suštinski promenio, zato što već godinama dominira vladajuća stranka sa predsednikom Vučićem, ali je sada još očiglednije. Manje se može ignorisati ta situacija da je vladajuća stranka dobila veći broj glasova nego Ujedinjena Rusija u Dumi. U Evropi ne postoji parlament u kojem najveća stranka do te mere dominira. I to je jasan signal da se Srbija udaljava od evropskih intergracija i vrednosti, koje one podrazumevaju - vladavine prava i demokratije. Izbori su samo način kroz koji se to može videti. Ja mislim da se neće ništa suštinski promeniti i možda je najveća promena što su tih nekoliko opština koje su bila pod kontrolom opozicije - opozicija ih je izgubila - Šabac i Paraćin. Ta kontrola sada nije samo na državnom, nego i lokalnom nivou.
Rezultati su očigledni, nemamo opoziciju. Da su izbori bili fer, bio bi i veći broj glasova za opoziciju. Međutim, vidimo slabu opoziciju i kompletnu dominaciju vladajuće stranke, i sveukupno - Srbija jeste bliža Belorusiji i Rusiji po rezultatima, nego bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi. Čak i Mađarskoj, jer Orban dominira jednu deceniju, ali nema istu dominaciju kao SNS u Srbiji.
"Proces proširenja ne može da se nastavi kao i do sada"
Glas Amerike: U jednom od prvih komentara na Tviteru napisali ste da mislite da EU više ne može da se pretvara da ovi izbori nisu farsa. Komesar za proširenje Oliver Varhelji je na Tviteru napisao da se raduje saradnji sa budućom vladom Srbije. Očekujete li da će neko u Evropi drugačije da reaguje?
Biber: Moj tvit je bio više u smislu nekog optimizma nego realnih očekivanja, pogotovo od komesara za proširenje koji dolazi iz Mađarske i blizu je Viktora Orbana, koji je prvi čestitao Vučiću rezultate izbora. Ali bih očekivao neke oštrije reakcije pogotovo iz Nemačke. Dugo je odnos Angele Merkel i Vučića bio pozitivan, ali se to malo promenilo. Merkel je primila Vučiča nedelju dana pred predsedničke izbore, to sada nije bio slučaj. Možda nećemo dobiti oštru reakciju, ali sigurno na nivou diplomata, unutrašnje politike u Nemačkoj i drugim zemaljama EU, biće malo više kritičnih glasova nego do sada. To nećemo čuti od komesara, ali mislim da će se ipak promeniti politika EU prema Srbiji. Ne može da se nastavi sa procesom proširenja i pregovorima kao i do sada, i da se ignoriše činjenica da nema opozicije u parlamentu, nema načina da opozicija kroz institucije učestvuje u političkim procesima u Srbiji, i to je jako teško ignorisati. Ako EU odluči da to ignoriše, to će isprazniti proces evrointegracija od svake vrednosti i sadržaja. Kako možemo da govorimo o vladavini prava u Srbiji koja je preduslov za evrointegracije, ako nemamo institucije koje imaju demokratski legitimitet?
Glas Amerike: Očekujete li da bi EU mogla da konkretnije reaguje kada je reč o evrointegracijama Srbije?
Biber: Ja ne znam kako razmišljaju, ali mislim da će biti pritisaka nekih evroparlamentaraca na Evropsku komisiju da više ne sme da ignoriše šta se dešava u Srbiji. I mnogo će zavisiti od opozicije u Srbiji - da li će njihova poruka u odnosu na Evropu biti jasna. U Severnoj Makedoniji, kada je pre nekoliko godina bio bojkot opozicije za vreme Gruevskog, onda je EU počela veoma sporo da vodi dijalog i da se angažuje. To je potrebno i sada u Srbiji, a okolnosti su gore.
Glas Amerike: Njujork tajms je u tekstu objavjlenom ovog vikenda, između ostalog, napisao da se Trampova administracija nada da će Vučuću pobeda na izborima dati još malo podsticaja da reši pitanje Kosova. Šta mislite o tome?
"Ne mislim da Vučić želi da reši problem Kosova"
Biber: Vučić je imao priliku, imao je većinu da usvoji promene i rešenje za Kosovo koje je hteo. Nije da nije imao većinu u parlamentu, da nije dominirao. Da je imao volju da reši Kosovo, on bi to uradio pre nekoliko godina. Ja mislim da srpska vlast i Aleksandar Vučić nemaju interes da rešavaju pitanje Kosova, oni žele da pričaju o tome, ali nemaju ništa od toga.
Glas Amerike: 27. juna u Beloj kući biće održan sastanak predstavnika Srbije i Kosova i specijalnog izaslanika Bele kuće Ričarda Grenela. Da li očekujete neki konačni sporazum ili je to samo još jedan pripremni sastanak?
Biber: Ja mislim da očekivanja treba da budu mala. Jer prema izjavama koje smo čuli od zvaničnika i Grenela, jasno je da niko ne nudi neko konačno rešenje ni neko priznanje. Grenel je pričao o nekim ekonomskim "dilovima", sa strane Kosova smo čuli da nisu spremni za kompromis u ovom trenutku, slično je nešto i Vučić rekao. Čini mi se da je to više neki simboličan gest, nešto gde se rukuje i kaže da žele sve najlepše, ali bez ikakvih rezultata. Na kraju krajeva, Grenelov angažman je više zanimljiv za Trampovu predizbornu kampanju nego za neko rešenje za koje su potrebne dugoročne pripreme i zajednički nastup sa EU, a ni jedno ni drugo nismo videli od Grenela.
Glas Amerike: Koliko će Zapad još dati vremena da se pitanje Kosova reši?
Biber: Mislim da će se politika Zapada prema Srbiji i Vučićevoj vladi promeniti onda kada se shvati da on ne želi da reši pitanje Kosova ozbiljno, i da je to nešto što mu omogućava da skrene pažnju na druge teme, a ne temu demokratije i vladavine prava. Mislim da zvaničnici koji se bave Srbijom - nije to neka tajna, sad je još očiglednije - godinama znaju da se stanje demokratije pogoršava, ali oni su zatvorili oči u nadi da će se rešiiti pitanje Kosova. Ako bude jasno da rešavanje pitanja Kosova nije na dnevnom redu, nije nešto što Vučić nudi - to je trenutak kao u vreme Slobodana Miloševića, kada je Zapad shvatio da Milošević nije garant mira i stabilnosti u regionu nego obrnuto, i onda su shvatili da ne može da bude partner. Mi sada nismo stigli do tog trenutka, ali se to približava, jer svojim stalnim igranjem sa Kinom i Rusijom i drugim velikim silama, postaje sve jasnije da Vučić ne želi evropske integracije i ne želi da rešava otvorena pitanja i da je to velika igra koja mu omogućava da ostane na vlasti i dobije podršku i jedne i druge strane.
