Deset bivših ministara inostranih poslova evropskih zemalja, uputilo je otvoreno pismo Evropskoj uniji u kom upozoravaju da je na jugu EU formiran "luk geopolitičke nestabilnosti", za koji se ne sme dozvoliti da bude proširen te da EU nekim svojim nedavnim potezima ugrozila svoj uticaj na "sopstvenom pragu".
Stabilnost, demokratija i prosperitet u jugoistočnoj Evropi direktno su povezani s konsolidacijom evropskog projekta i kompletiranjem ujedinjenja kontinenta pristupanjem zemalja Zapadnog Balkana, kaže se u pismu koje su potpisali bivši šefovi diploamtija šest članica EU i četiri kandidata za članstvo: Nemačke Zigmar Gabrijel, Austrije Karin Knajsl, Grčke Nikos Kocijas, Kipra Joanis Kasoulides, Bugarske Kristijan Vigenin , Hrvatske Vesna Pusić, te Severne Makedonije Nikola Poposki, Albanije Ditmir Bušati, Crne Gore Igor Lukšić i nekadašnje SR Jugoslavije, bivši političar iz Srbije Goran Svilanović.
Oni u pismu, koje prenosi briselski portal Euroaktiv, navode da "tvrdoglavo protivljenje" početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, uprkos preporuci Evropske komisije i volji velike većine zemalja članica i Evropskog parlamenta, ugrožava uticaj EU na sopstvenom pragu i njenu sposobnost da strateški utiče na jugoistočnu Evropu.
"To je strateška greška koja pomaže da se konsoliduje status kvo na Zapadnom Balkanu i inercija EU na sve neurednijoj geopolitičkoj mapi. Obaveza EU je da doprinese stabilnosti i bezbednosti jugoistočne Evrope. Zbog toga bi pristupanje Zapadnog Balkana EU trebalo smatrati odgovornom politikom, a ne teretom", navodi se u pismu i dodaje da za region poput Zapadnog Balkana, koji se bori sa pojača vladavinu prava, pristupni proces ka EU ostaje neophodan.
"Međutim, psihološki uticaj takvih razgovora i transformativni efekti važni su za osećaj ovih zemalja da su usidrene u EU. I iznad svega, to je pitanje poverenja - 2003. godine, na samitu u Solunu, lideri EU obećali su članstvo tim zemljama", navodi se u pismu.
Šefovi diplomatija ukazali su i na to da je proces pridruživanja na Zapadnom Balkanu istovremeno i proces izgradnje države, te da je na isti način to i stabilan proces za ceo region.
Navedeno je da je neophodno da EU deluje nezavisno i ojača svoju spoljnu politiku i odbrambene kapacitete kao i da na sledećem samitu dodeli datum početka pregovora Skoplju i Tirani.
"EU bi trebalo da preuzme odgovornost tako što će delovati strateški. Krajnje je vreme da EU kreativno pregleda i da uvidi svoju ulogu u novom međunarodnom okruženju kako bi u tom okruženju delovala nezavisno i poboljšala svoje spoljne politike i odbrambene sposobnosti", zaključili su šefovi diplomatija.
