Američki grad Hejgerstaun u Merilendu svojevremeno je bio regionalno tržište robova, gde su muškarci, žene i deca, Afroamerikanci, prodavani svojim vlasnicima. Nakon što su robovi oslobođeni 1863., neki od njih su se naselili u jednom od kvartova. Sada grupa Afroamerikanaca pokušava da sačuva njihovu istoriju i kulturu, koja je vremenom izbledela.
Ulica Džonatan više od jednog veka bila je centar okupljanja crnaca u Hejgerstaunu.
“Ulica Džonatan je bila mesto gde su se ugovarali poslovi, otvarale berbernice i restorani. Dolazili su i oni koji nisu iz Hejgerstauna - da vide kakav je noćni život”, objašnjava stanovnica Hejgerstauna Anastasija Brodus.
“Ovde se nalazio hotel “Harmon”, napravljen kao luksuzni hotel za Afroamerikance koji su došli da posete Hejgerstaun – od Tine Tarner do Vilija Mejsa”, navodi aktivistkinja Alisija Mekbin.
Alisija Mekbin se trudi da sačuva bogatu istoriju ovog kraja, koja datira od pre građanskog rata. Robovi su ovde prodavani, a oni koji su uspeli da pobegnu krili su se u crkvi “Ebenizer” u Hejgerstaunu – na putu ka Pensilvaniji I slobodi.
“Utvrdjeno je da je to bila sigurna kuća, deo tzv. podzemne železnice, kojom su crni robovi tajno prebacivani na Sever.”
Mekbin i drugi aktivisti traže stalnu lokaciju za muzej crnačkog nasleđa Dolmen koji takođe čuva njihovu istoriju. Otkad je muzej izgubio svoju zgradu, oko 4500 eksponata stoji u skladištu.
“Imali smo muzej koji je radio od 1974, ali koji finansijski nikada nije podržala lokalna vlast i pomogla mu da postane javna institucija. Mene, koja sam ovde rođena, to jako rastužuje.”
Grad odgovara da nema novca da finansira muzejsku zgradu, ali da je posvećen obnovi kvarta oko ulice Džonatan. Herman Dejvis kaže da je to važno da bi kolekcija iz muzeja nastavila da živi.
“Mi u muzeju se trudimo da sve naučimo istoriji, koja se ne tiče samo Afroamerikanaca, svi moraju da znaju šta se dešavalo. Ako ne znate istoriju, onda nećete znati ni gde idete u budućnosti.”
Neki članovi zajednice brinu da će bez muzeja mlađi Afroamerikanci propustiti priliku da saznaju o žrtvama svojih predaka i ponosu koji su osećali kako je njihova zajednica napredovala.