U kultnom naučnofantastičnom filmu iz 1982, Blejd Raner, reditelj Ridli Skot zamislio je distopijski svet 2019. kao prenaseljen, zagađen i nastanjen ne samo ljudima nego i njihovim genetski proizvedenim dvojnicima – zamenjivom radnom snagom nazvanom replikanti. Skoro na pragu 2019, reditelj Deni Vilnev snimio je Blejd Raner 2049, nastavak originalnog filma. Dok su granice između ljudi i veštačke inteligencije ponovo zamagljene, oba filma bave se prirodom života i njenim moralnim implikacijama. Filmska kritičarka Glasa Amerike razmotrila je po čemu se ambiciozni naučnofantastični nastavak Denija Vilneva razlikuje od klasika Ridlija Skota.
Trideset godina pošto je nasilno ugušena pobuna robota sličnih ljudima - replikanata, inženjeri su ih ponovo dizajnirali da budu bezuslovno poslušni.
Međutim, u filmu Denisa Vilneva Blejd Raner 2049, replikanti ponovo iznenađuju svoje tvorce.
Pukovnica Džoši iz losanđeleske policije šalje Blejd Ranera zvanog “Kej” da reši problem. Njene reči odzvanjaju u današnjoj političkoj realnosti gde se zidovi i ograde grade širom planete da bi se ograničio tok čovečanstva a “privilegovani” razdvojili od “neželjenih”. Robin Rajt glumi Džoši.
“To je priča o pokušaju da nađete svoj identitet u svetu bliske budućnosti. Šta više znači biti čovek? Pokušavati da održavate ljubav i medjuljudske veze na kakve smo navikli.”
Rajan Gosling tumači Blejd Ranera “K”, policajaca koji je i sam replikant, programiran da istrebljuje sopstvenu vrstu. U toku filma on se suočava sa sopstvenom humanošću.
“Kada se upoznate sa tim junakom, on nije zadovoljan svojim životom, traga za nekom vrstom povezanosti, ljubavi i sreće u tom košmaru u kojem svi žive.”
Harison Ford reprizira svoju ulogu iz originalnog Blejd Ranera - policajca Rika Dekarda koji se udružuje sa Kejom u njegovoj misiji.
Priča Blejd Ranera 2049. ne može da se meri sa originalom. Međutim, precizna kamera Rodžera Dikinsa sa velikim praznim pejsažima i prigušenim bojama i uznemirujuća muzika Hansa Zimera bude osećanje usamljenosti u ovom avangardnom nastavku.
“Izazovi u vezi sa životnom sredinom su se razvili do mere da su postali pitanja života I smrti, a nauka popustila svoja moralna ograničenja”, kaže Harison Ford.
Deni Vilnev je ideju novog filma utemeljio u originalnom ostvarenju ali je pronašao sopstvenu viziju koja održava našu društvenu i političku anksizonost trideset godina kasnije.