Bivši premijer Velike Britanije Toni Bler rekao je u Prištini da je NATO intervencija pre 25 godina bila ispravna stvar i da “stoji uz građane Kosova".
Bler je na Kosovo došao povodom 25 godina od prestanka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Sastao se sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i obratio se poslanicima kosovske skupštine.
"Ovo je momenat dubokih emocija, želim da čestitam narodu Kosova na njihovoj hrabrosti i odlučnosti u to vreme pre 25 godina, kao i na nepokolebljivoj rešenosti da iskoriste i da vide dobro u oslobođenju pre 25 godina za ljude koji ovde žive. Tada sam bio ubeđen da je to ispravna stvar, a i dalje sam uveren u to”, kazao je Bler.
On je naveo da podržava narod Kosova i izrazio nadu da će Kosovo u budućnosti postati članica Evropske Unije.
“Sada sam ubeđen da treba da stojim uz ljude Kosova, kako bi budućnost Kosova bila u potpunosti u skladu sa zaslugama njegovih ljudi. Ovde se događaju mnoge pozitivne stvari koje su lekcija za ceo svet, ne samo za narod Kosova. Nestrpljivo čekam dan kada će Kosovo, kao nezavisna i suverena nacija, dobiti zasluženo mesto u evropskoj porodici”, naveo je Bler.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani zahvalila se Toniju Bleru zbog toga što je, kako je rekl,a pre 25 godina sa savezničkim snagama NATO-a spasao Albance na Kosovu od istrebljenja kojem je težio režim Slobodana Miloševića, predsednika SR Jugoslavije.
“Demokratski svet će uvek pamtiti odjek reči - to je prosto prava stvar koju treba da uradimo. Reči koje je gospodin Bler izgovorio pre 25 godina kada je pozivao demokratski svet da mu se pridruži u zaustavljanju gnusnih zločina Miloševićevog režima na Kosovu. Sada 25 godina kasnije i svaki dan od tada mi vam govorimo - hvala. Hvala gospodine Toni Bler, što ste uprkos izazovima usmerili kompas istorije u pravcu zaštite vrednosti koje su definisala najslavnija poglavlja čovečanstva”, rekla je Vjosa Osmani.
Posle sastanka sa Vjosom Osmani, Bler se obratio i poslanicima Skupštine i poručio da Kosovo još uvek ne priznaju mnoge države i da mora da se radi u pravcu novih priznanja.
„Znam da se Kosovo i dalje suočava sa izazovima. Mnogo je zemalja koje još ne priznaju Kosovo i moramo raditi na tome. Moramo mladim ljudima na Kosovu dati više za budućnost. Svet se menja veoma brzo. Zamislimo malo ovu budućnost - Kosovo u okviru Evropske unije. Zamislite talentovane mlade ljude Kosova kao deo EU, koliko će oni doprineti. Ovo nije san, to je ono što pokušavamo da postignemo već 25 godina”, rekao je Toni Bler obraćajući se poslanicima Skupštine Kosova.
Povodom 25 godina od završetka NATO intervencije na Kosovo je došao i premijer Albanije Edi Rama. On se takođe sastao sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, ali nakon tog susreta nije bilo izjava za medije.
Dan pre prestanka bombardovanja SRJ, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su 9. juna 1999. u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa.
Intervenciji nazvanoj “Saveznička snaga”, koja je počela 24. marta 1999, prethodili su sukobi vojske i policije tadašnje SRJ i snaga Oslobodilačke vojske Kosova kao i ubistva, deportacije i masovni progoni kosovskih Albanaca tokom 1998 i 1999.
Nevladina organizacija Hjuman rajts voč (HRW) navodi da je broj izbeglih i raseljenih Albanaca sa Kosova tokom sukoba bio blizu 863.000. Jedan od ključnih povoda za intervenciju bila je akcija jugoslovenskih snaga u selu Račak na jugu Kosova u kojoj je ubijeno 45 albanskih civila. Tadašnji zvaničnici SRJ tvrdili su da se radilo o legitimnoj akciji protiv naoružanih pobunjenika OVK, ponavljajući da je izveštaj Vilijama Vokera, posmatrača OEBS-a, o tom događaju - lažan.
Odluka o intervenciji doneta je nakon neuspešnih pregovora delegacija Kosova i SRJ u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.
