Svetski lideri u Ujedinjenim nacijama zatražili su da se Moskva pozove na odgovornost zbog kršenja ljudskih prava, dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov branio rat koji vodi Moskva i optužio susednu Ukrajinu da čini zločine.
Na sednici Saveta bezbednosti UN čija su tema bili zločini počinjeni u Ukrajini od početka ruske invazije 24. februara, Lavrov je optužio Ukrajinu da je stvorila pretnje ruskoj bezbednosti i "drsko gazila" prava Rusa i onih koji govore ruski jezik u Ukrajini.
"Uveravam vas da nikada to nećemo prihvatiti", rekao je Lavrov koji je došao u salu Saveta bezbednost da bi govorio, i zatim izašao sa sednice. "Sve što sam danas rekao jednostavno potvrđuje da je odluka i sprovođenju specijalne vojne operacije bila neizbežna."
Lavrov je takođe izjavio da zemlje koje snabdevaju Ukrajinu oružjem i obučavaju njene vojnike - učestvuju u konfliktu, i dodao da "međunarodno raspirivanje ovog konflikta od strane Zapada kolektivno - ostaje nekažnjeno".
Hiljade ljudi su ubijene u Ukrajini, a neki njeni gradovi su sravnjeni sa zemljom od kada su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, u najvećem napadu na jednu evropsku državu od Drugog svetskog rata.
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) Karim Kan rekao je Savetu da postoje "razumne osnove" za uverenje da su zločini u nadležnosti tog suda počinjeni u Ukrajini. Sud sa sedištem u Hagu bavi se ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidom. Kan kaže da su prioriteti u istrazi ICC-a namerno gađanje civilnih objekata i premeštanje stanovnika iz Ukrajine, uključujući decu.
SAD procenjuju na osnovu različitih izvora, od kojih su neki i podaci Moskve, da su pro-ruske vlasti "ispitivale, privele i nasilno deportovale" do 1,6 miliona Ukrajinaca u Rusiju od početka invazije.
Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je sve članice Saveta bezbednosti UN da "pošalju jasnu poruku" Rusiji da mora da prestane da preti upotrebom nuklearnog oružja u ratu u Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije ove nedelje rekao da će njegova - nuklearno naoružana zemlja - "svakako iskoristiti sva raspoloživa sredstva" da odbrani svoju zemlju i narod ako njena teritorija bude ugrožena.
Blinken je, na sednici Saveta bezbednosti, iskoristio priliku da kritikuje rusku invaziju i pozove druge zemlje da se pridruže u snažnoj osudi sukoba.
“Svaka članica Saveta treba da pošalje jasnu poruku da se odmah mora prekinuti sa ovim nesmotrenim nuklearnim pretnjama", rekao je.
Dan pošto je predsednik Džo Bajden napao ruskog lidera Vladimira Putina zbog, kako je rekao, grubog kršenja Povelje UN i međunarodnog prava, SAD su u Savetu bezbednosti poručile da Rusija treba da se suoči sa novim osudama i izolacijom zbog invazije.
Blinken je naveo nekoliko primera navodnih ratnih zločina i drugih zverstava koje su počinili ruski vojnici i pozvao zemlje koje tek treba da govore da se snažno oglase protiv tih događaja, koji narušavaju međunarodni poredak.
Britanija i neke druge članice su takođe pozvale svoje kolege da pozovu Rusiju na odgovornost za zločine.
"Moramo da jasno stavimo na znanje predsedniku Putinu da njegova napad na građane Ukrajine mora da prestane, i da neće biti nekažnjivosti za one koji čine zločine", rekao je britanski šef diplomatije Džejms Kleverli, dodajući da svet treba da odbaci "katalog laži" Moskve.
Na početku sastanka, već se videlo da će atmosfera biti napeta za slavnim stolom u obliku potkovice.
Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba rekao je novinarima pred sastanak da planira da drži "bezbedno socijalno rastojanje" od svog ruskog kolege Sergeja Lavrova.
Dok su se pripadnici osoblja spremali da pločicu koja označava mesto Ukrajine stave pored mesta Rusije, Kuleba je navodno izneo primedbu i pločica je pomerena na drugo mesto. Lavrov u tom trenutku nije bio u sali.
Uprkos Blinkenovim snažnim rečima, međutim, jedan američki zvaničnik izjavio je za AP da državni sekretar nema iluzije da će Savet bezbednosti preduzeeti korake protiv Rusije, imajući u vidu njeno pravo veta kao stalne članice.
Gutereš upozorio Rusiju zbog najavljenih refereneduma
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je na sednici Saveta bezbednosti da priče o nuklearnom konfliktu potpuno neprihvatljive i u suštini upozorio da bi takozvani referendumi u oblastima pod ruskom kontrolom zapravo predstavljali aneksiju.
Referendumi o pridruživanju Rusiji treba da se održe od petka do utorka u četiri regiona u istočnoj i južnoj Ukrajini koje pretežno drže Rusi, a koji čine oko 15 procenata teritorije Ukrajine.
Gutereš je na sastanku ministara izrazio zabrinutost zbog tih planova. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe treba da se obrati Savetu bezbednosti, ali nije bio u sali tokom govora generalnog sekretara.
"Svaka aneksija teritorije jedne države od strane druge države koja je rezultat primene sile je kršenje Povelje UN i međunarodnog prava", izjavio je Gutereš.
