Irska, Norveška i Španija su u sredu najavile priznanje palestinske države, navodeći kao razloge rat Izraela i Hamasa u Gazi i potrebu da se trajni mir u regionu postigne kroz rešenje sa dve države. SAD su ponovile da bi palestinska država trebalo da bude rezultat pregovora.
"Rat koji je u toku u Gazi jasno je pokazao da postizanje mira i stabilnosti mora biti zasnovano na rešavanju palestinskog pitanja", rekao je norveški premijer Jonas Gar Store. "Rat je najniža tačka u produženom izraelsko-palestinskom sukobu. Situacija na Bliskom istoku nije bila ovako ozbiljna već mnogo godina".
Norveška je saopštila da postoji širok međunarodni konsenzus o potrebi za rešenjem sa dve države, uključujući i glasanje velikom većinom na Generalnoj skupštini UN ovog meseca da se Palestinci priznaju kao kvalifikovani da se pridruže svetskoj organizaciji.
Španski premijer Pedro Sančez rekao je da je odluka zasnovana na "miru, pravdi i koherentnosti".
"Došlo je vreme da se sa reči pređe na dela", rekao je Sančez.
Tri zemlje su saopštile da će njihovo priznanje palestinske države stupiti na snagu 28. maja.
Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac odmah je najavio opoziv izraelskih ambasadora iz Irske i Norveške kao odgovor na saopštenja od srede.
Kac je rekao da je priznanje palestinske države nagrada Hamasu i Iranu i "nepravda prema sećanju" na one ubijene u napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra.
"Izrael neće ćutati pred onima koji potkopavaju njegov suverenitet i ugrožavaju njegovu bezbednost", rekao je Kac.
Irski premijer Sajmon Haris rekao je da Irska nedvosmisleno priznaje Izrael i njegovo pravo da postoji "bezbedno i u miru sa svojim susedima". Haris je pozvao na oslobađanje svih talaca koje Hamas trenutno drži u Gazi.
Haris je ukazao na sopstvenu istoriju Irske i važnost dobijanja priznanja od drugih nacija.
Vizija za palestinsku državu koju je predložila Norveška nije vizija koju predvode ekstremisti Hamasa koji vladaju pojasom Gaze od 2007. godine, već ona potiče od palestinskih vlasti zaduženih za delove Zapadne obale.
Norveški premijer Store je rekao da situacija na Bliskom istoku "nije bila ovako ozbiljna već mnogo godina" i da je priznanje palestinske države način "podrške umerenim snagama koje gube tlo pod nogama u ovom dugotrajnom i brutalnom sukobu".
"Usred rata, sa desetinama hiljada ubijenih i povređenih, moramo održati u životu jedinu alternativu koja nudi političko rešenje i za Izraelce i za Palestince: dve države, koje žive jedna pored druge, u miru i bezbednosti", rekao je Store.
U Vašingtonu, iz Bele kuće je saopšteno da američki predsednik Džo Bajden veruje da bi palestinska država trebalo da bude rezultat pregovora, a ne jednostranog priznanja.
"Predsednik snažno podržava rešenje o dve države i to je bio slučaj tokom njegove cele karijere. Vjeruje da bi palestinska država trebalo da bude ostvarena kroz direktne pregovore između strana, a ne kroz jednostrano priznanje", saopštio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost.
Suspenzija pomoći
Ujedinjene nacije obustavile su distribuciju hrane u Rafu na južnoj granici Gaze zbog istrošenih zaliha i nesigurnosti.
Portparol UN Stefan Dužarik rekao je u utorak da su distributivni centri Svetskog programa za hranu i UNRWA, agencije UN za palestinske izbeglice, nedostupni zbog vojne operacije koja je u toku u Rafi.
Oko 1,1 milion ljudi suočava se sa visokim nivoom gladi, saopštile su UN. Prelaz Rafa ka Egiptu, koji je nekada bio glavni ulaz za pomoć, zatvoren je od 6. maja, a nijedan kamion pomoći tokom dva dana nije prešao plutajući pristan koji su SAD izgradile, saopštile su UN.
Portparol Svetskog programa za hranu rekao je da su "humanitarne operacije u Gazi blizu kolapsa". Abir Etefa je upozorio da će se glad proširiti ako hrana i druge zalihe ne počnu da ulaze u Gazu u "ogromnim količinama".
Pored toga, UNRWA je saopštila da njeni zdravstveni centri nisu primili nikakve medicinske potrepštine već 10 dana, ali da njihovo zdravstveno osoblje i dalje sprovodi medicinske konsultacije u svojim centrima koji su i dalje otvoreni.
U međuvremenu, šef Svetske zdravstvene organizacije je u poruci na Eksu rekao da je bolnica Al-Avda u severnoj Gazi "pod opsadom od 19. maja" i da "nikome nije dozvoljeno da izađe ili uđe".
Šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da su 22 pacijenta i njihovi pratioci i 148 bolničkih radnika "još uvek zarobljeni unutra".
Medicinsko osoblje u Al-Avdi prijavilo je snajperski napad na zgradu u ponedeljak. Artiljerijska raketa pogodila je peti sprat gde se nalazi kancelarija uprave, ali povređenih nije bilo.
Šef SZO je pozvao na humanitarni pristup bolnici i hitan prekid vatre.
Visoki američki zvaničnik na brifingu u utorak rekao je da sada postoji više prelaza za pomoć u Gazi, uključujući i humanitarni morski koridor gde se pomoć pregleda na Kipru i isporučuje pravo u izraelsku luku Ašdod bez dodatne inspekcije.
"Želimo da preplavimo (kontingentima pomoći) što je više moguće. A onda je na brojnim grupama unutar Gaze da izvrše distribuciju na različite načine", rekao je zvaničnik.
On je ukazao na potrebu postojanja koordinacije kako bi se izbegli konflikti i to da se konvoji susreću sa naoružanim elementima koji onda "samo-distribuiraju" humanitarnu pomoć.
Rat Izraela u Gazi pokrenut je oktobarskim terorističkim napadom Hamasa na Izrael koji je ubio 1.200 ljudi i doveo do hvatanja oko 250 talaca, prema izraelskim zvaničnicima.
U kasnijoj protivofanzivi Izraela u Gazi ubijeno je više od 35.600 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja Gaze, koje u svojim podacima objedinjuje i civile, i borce, uz tvrdnju da su većina mrtvih žene i deca.
Izrael navodi da je ubio više od 14.000 militanata i oko 16.000 civila.
