Hapšenjem Ratka Mladića uklonjen je i važan kamen spoticanja u bilateralnim odnosima Srbije i Sjedinjenih Država, ocenio je savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju (Helsinške komisije) američkog Kongresa Robert Hend.
Hend: “Hapšenje Mladića je izvanredna vest i moji pretpostavljeni kongresmen Kris Smit i senator Ben Kardin, koji su veoma aktivni u pogledu potrebe saradnje sa Haškim sudom, takodje su pozdravili ovaj dogadjaj. Kongresmen Smit rekao je da će hapšenje doneti izvesnu utehu preživelim žrtvama u Bosni i njihovim bližnjima zbog zlodela za koje je Mladić odgovoran. Senator Kardin je je takodje rekao da je to dobar dan za Srbiju i definitivni signal da Beograd nastoji da okonča nesrećno Miloševićevo poglavlje u istoriji te zemlje. Medjutim, svi smo mi zadovljni ovakvim ishodom, da pravda pobedjuje, imajući na umu naša nastojanja od 1992. kada je potekla incijiativa za stvaranje tribunala.”
Glas Amerike: Šta će hapšenje Mladića značiti za buduće odnose Srbije i SAD?
Hend: “Ovo je bio značajan kamen spoticanja u bilateralnim odnosima dve zemlje, pošto su SAD od samog početka zahtevale potpunu saradnju Beograda sa tribunalom, mada je još uvek na slobodi još jedan optuženi za ratne zločine, Goran Hadžic. Ipak hapšenje predstavlja otklanjanje tog važnog pitanja u našim odnosima. Naravno, mi i dalje imamo različita gledišta o nekim pitanjima, kao što je Kosovo, ali hapšenje Mladića ne može a da ne vodi ka unapredjenju odnosa.”
Glas Amerike: Da li će hapšenje Mladića ubrzati proces pridruživanja Srbije EU?
Hend: “Definitivno, mada još uvek postoje neka nerešena pitanja, kao i u odnosima sa SAD, poput pitanja statusa Kosova, o čemu se nadamo da će se postići neki konsenzus. Holandija je pitanje hapšenja Mladića snažno povezala sa evropskom integracijom Srbije, a sada će se taj proces daleko više ubrzati. Srbija je danas postigla veliki uspeh i njen progres je ohrabrujući.”
Glas Amerike: Šta bi hapšenje Mladića moglo da znači za same Srbe i Srbiju?
Hend: “To je možda najvažnija stvar - šta to znači za Srbe i Srbiju. Ne znam koliko je važno to što smo mi u Helsinškoj komisiji, ili američkom Kongresu ili administraciji učinili ovih proteklih godina, kao i u Evropskoj uniji, ali ovaj akt je veoma važan za Srbiju bez obzira na njene medjunarodne odnose i položaj. 1990-te su bile teške godine za Srbiju, i bilo je mnogo hrabrih Srba koji su se usprotivli i pružali otpor Miloševiću i Mladiću, i izložili se velikom riziku zbog toga. Njima treba danas zahvaliti što su istrajali i da podsetim da su strašne stvari učinjene u ime Srba i da Srbija mora to da odbaci - zločine i sve drugo, pošto to ne predstavlja ni Srbe ni Srbiju.
Tokom mojih susreta sa ljudima u vladi Srbije, bio sam ubedjen da mnogi od njih žele da Mladić bude izveden pred lice pravde čak i više nego sto sam ja to želeo, jer nisu želeli da budu povezani sa tim zlodelima. Takodje sam bio zadovoljan Tadićevom izjavom, koja odražava ovakvo razmišljanje, jer on nije rekao da je sada stvar gotova pošto je Mladić uhapšen, već je podsetio da i Hadžić mora da bude priveden pravdi.”
