O reagovanju Vašingtona na izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, o očekivanjima Evropske unije i stavu novog predsednika prema Kosovu, Glas Amerike razgovarao je sa savetnikom Helsinške komisije Američkog kongresa, Bobom Hendom.
Hend: “Prvo reagovanje u Vašingtonu je bilo iznenadjenje, pošto su ankete uoči drugog kruga predsedničkih izbora pokazivale da Boris Tadić ima značajno preimućstvo. Na ovakav ishod izbora je, pretpostavljam, uticalo opšte nezadovoljstvo i slab odziv birača, mada je sve obavljeno propisno i kommpetentno, tako da mi poštujemo rezultate i želje birača u Srbiji. U Vašingtonu je, medjutim, primetna znatna doza opreza, ali ne u smislu da je izbor Nikolića dobar ili loš rezultat, već pre svega u pogledu formiranja nove vlade, imajući na umu da je Tadić bio veoma uticajan predsednik pošto je bio i lider svoje stranke, koja je bila većinska u vladi. Dakle, u formiranju nove vlade, mogli biste da imate premijera koji nije iz Nikolićeve stranke, tako da predsednikov uticaj neće biti onakav kakav je bio u proteklim godinama. Takodje verujem da u velikoj meri, uprkos razlikama u gledištima Srbije i SAD, posebno u pogledu Kosova, pa i drugih pitanja, odnosi su značajno unapredjeni tokom protekle decenije jednostavno zato što je to bilo u interesu obe zemlje. Uspostavljene su institucionalne veze, tako da bez obzira na ličnosti, koje svakako imaju svoju ulogu i važnost, mislim da će bilateralni odnosi biti unapredjivani, ali će ključna stvar biti pitanje statusa Kosova.”
Glas Amerike: Tomislav Nikolić je obećao da će ostati na putu evropskih integracija. Da li očekujte ikakve probleme u tom pogledu?
Hend: “Postoji nekoliko potencijalnih pitanja. Prvo je - koliko je Nikolić iskren u tom pogledu, jer je ranije menjao svoje stavove. Dobro je da se distancirao od Radikalne stranke i Vojislava Šešelja, mada se postavlja pitanje zbog čega je uopšte i bio član te stranke i da li bi mogao da se vrati takvoj poziciji, pošto je jasno stavio do znanja da je nacionalizam deo njegovog programa. Takodje imate i pitanje reforme pravosudja, mada će to pitanje biti uglavnom u rukama nove vlade, a ne predsednika, i koliko je on posvećen ideji jakih pravosudnih i ekonomskih reformi i da li ima ekspertizu da reši ta pitanja. Pored toga, mi smo u Helsinškoj komisiji razmatrali i pitanje vladavine zakona u Srbiji, što se odnosi na slučajeve krivičnog gonjenja onih koji su štitili haške optuženike, zatim ubistva novinara Slavka Ćuruvije,1999, i nedavno oslobadjanje od optužbi onih koji su bili optuženi za ubistvo braće Bitići, takodje 1999.”
Glas Amerike: Šta mislite o stavovima Nikolića u pogledu Kosova?
Hend: “Nikolić želi da Srbija postane članica EU, ali ne na račun Kosova. Mislim da će ga to staviti na kurs konfrontacije sa EU. Medjutim, možda će on biti u stanju da pronadje neka kompromisna rešenja, mada još uvek treba ustanviti mnogo toga o Nikoliću kao predsedniku – naime, da li će biti čovek kompromisa, delotvoran i da li će imati dovoljno uticaja da ostvari svoje ciljeve. To je veliko pitanje. Mislim da će Kosovo biti glavni kamen spoticanja u pogledu evropskih integracija Srbije, što je bio slučaj i pre ovih izbora, tako da sada svi čekamo da čujemo šta će novi predsednik reći o Kosovu, imajući na umu da on ne predovdi vladu i da bi mogao da ima konflikte unutar političkog sistema o tome kako rešiti kosovsko pitanje.”
Hend: “Prvo reagovanje u Vašingtonu je bilo iznenadjenje, pošto su ankete uoči drugog kruga predsedničkih izbora pokazivale da Boris Tadić ima značajno preimućstvo. Na ovakav ishod izbora je, pretpostavljam, uticalo opšte nezadovoljstvo i slab odziv birača, mada je sve obavljeno propisno i kommpetentno, tako da mi poštujemo rezultate i želje birača u Srbiji. U Vašingtonu je, medjutim, primetna znatna doza opreza, ali ne u smislu da je izbor Nikolića dobar ili loš rezultat, već pre svega u pogledu formiranja nove vlade, imajući na umu da je Tadić bio veoma uticajan predsednik pošto je bio i lider svoje stranke, koja je bila većinska u vladi. Dakle, u formiranju nove vlade, mogli biste da imate premijera koji nije iz Nikolićeve stranke, tako da predsednikov uticaj neće biti onakav kakav je bio u proteklim godinama. Takodje verujem da u velikoj meri, uprkos razlikama u gledištima Srbije i SAD, posebno u pogledu Kosova, pa i drugih pitanja, odnosi su značajno unapredjeni tokom protekle decenije jednostavno zato što je to bilo u interesu obe zemlje. Uspostavljene su institucionalne veze, tako da bez obzira na ličnosti, koje svakako imaju svoju ulogu i važnost, mislim da će bilateralni odnosi biti unapredjivani, ali će ključna stvar biti pitanje statusa Kosova.”
Glas Amerike: Tomislav Nikolić je obećao da će ostati na putu evropskih integracija. Da li očekujte ikakve probleme u tom pogledu?
Hend: “Postoji nekoliko potencijalnih pitanja. Prvo je - koliko je Nikolić iskren u tom pogledu, jer je ranije menjao svoje stavove. Dobro je da se distancirao od Radikalne stranke i Vojislava Šešelja, mada se postavlja pitanje zbog čega je uopšte i bio član te stranke i da li bi mogao da se vrati takvoj poziciji, pošto je jasno stavio do znanja da je nacionalizam deo njegovog programa. Takodje imate i pitanje reforme pravosudja, mada će to pitanje biti uglavnom u rukama nove vlade, a ne predsednika, i koliko je on posvećen ideji jakih pravosudnih i ekonomskih reformi i da li ima ekspertizu da reši ta pitanja. Pored toga, mi smo u Helsinškoj komisiji razmatrali i pitanje vladavine zakona u Srbiji, što se odnosi na slučajeve krivičnog gonjenja onih koji su štitili haške optuženike, zatim ubistva novinara Slavka Ćuruvije,1999, i nedavno oslobadjanje od optužbi onih koji su bili optuženi za ubistvo braće Bitići, takodje 1999.”
Glas Amerike: Šta mislite o stavovima Nikolića u pogledu Kosova?
Hend: “Nikolić želi da Srbija postane članica EU, ali ne na račun Kosova. Mislim da će ga to staviti na kurs konfrontacije sa EU. Medjutim, možda će on biti u stanju da pronadje neka kompromisna rešenja, mada još uvek treba ustanviti mnogo toga o Nikoliću kao predsedniku – naime, da li će biti čovek kompromisa, delotvoran i da li će imati dovoljno uticaja da ostvari svoje ciljeve. To je veliko pitanje. Mislim da će Kosovo biti glavni kamen spoticanja u pogledu evropskih integracija Srbije, što je bio slučaj i pre ovih izbora, tako da sada svi čekamo da čujemo šta će novi predsednik reći o Kosovu, imajući na umu da on ne predovdi vladu i da bi mogao da ima konflikte unutar političkog sistema o tome kako rešiti kosovsko pitanje.”