Srbija više nije slobodna i demokratska zemlja, a bojkot parlamenta i predstojećih izbora čini da u njoj više ne vlada politički mir, niti da ona može biti faktor stabilnosti u regionu. Iako sam bojkot odmah ne rešava ništa, on bi trebalo da utre put popravljanju situacije u ruštvu i održavanju nekih potonjih slobodnih i demokratskih izbora, rečeno je između ostalog na debati o stanju demokratije kao prepreci za evropske integracije Srbije, u organizaciji portala "Juropien Vestern Balkans" u sredu u Beogradu.
Govoreći o razgovorima vlasti i dela opozicije o izbornim uslovima, Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost je rekla da samo održavanje razgovora govori da je "otčepljeno nešto što je delovalo da će brzo da se zabetonira". Ocenila je, međutim, da je politička kultura u društvo slaba i "skoro nepostojeća" u nekim momentima i da se to vrlo oseća.
Ocenila je da se između građana i elite koja bi trebalo da ih predstavlja produbljuje ozbiljan jaz i da je za to odgovorna elita, kako ljudi na vlasti, tako i opozicije i predstavnika civilnog društva.
"Svi imamo odgovornost. Ne budemo li razgovarali o razvoju Srbije, nama će se desiti da će za par desetina godina Srbija živeti u 3-4 grada, možda i manje. Odlazak ljudi, egzodus ljudi iz tih sredina je najozbiljnije i politički, i društveni i ekonomski problem sa kojim se Srbija suočava", rekla je Sonja Liht.
Politiolog Boban Stojanović primetio je da je vladajuća koalicija ta koja je bežala od dijaloga sa opozicijom, ali da ih je "najava bojkota navela da pokušaju u poslednjem času da urade nešto da se bojkot ne desi".
Dodao je, međutim, da opozicija "traljavo brani svoje stavove, a da je bojkot poslednja faza ili sredstvo koje može da se iskoristi da bi se situacija promenila do narednih izbora.
Možda će se uz pomoć bojkota upaliti alarmi kod međunarodnih aktera koji će zbog političke krize koju bojkot pravi naterati vlast da otvori televizije, promeni REM i uredništvo RTS-a i da smanji prtisak na birače, smatra Stojanović.
Raša Nedeljkov iz CRTA-e rekao je da se u demokratskim društvima uspeh bojkota izbora meri u odnosu na procenat izlaznosti i poređenjem sa prethodnim demokratskim ciklusima u zemlji. Važno je, nastavio je, da predstavnici stranaka koje pozivaju na bojkot vode računa o rezultatima, a nakon bojkota drugog rešenja osim "legitimne" radikalizacije situacije i vanistitucionalne borbe, nema.
"Ništa ovo nije neuobičajen i nesuvislo, ali to će dovesti do ozbiljnije radikalizacije. Rovovi koji su ozbiljno iskopani biće još dublji. Govorimo o procesima koje će trajati ko zna koliko godina, a mi ćemo biti žrtve ovoga što političke elite godinama vode", rekao je Nedeljkov i dodao da se nedovoljno koriste institucionalni instrumenti.
"Građani ne znaju šta su njihova prava i šta su institucije. U ozbiljnoj smo krizi, ne stvaramo nove generacije građana nego podanika, vlada model 'budi ti u mojoj partiji i taboru, dobićeš posao, nije važno za šta se zalažeš'. Dokle god pristajemo da je lični interes iznad opšteg, ovakvu ćemo situaciju imati", zaključio je Raša Nedeljkov.
Nikola Burazer iz Juropien Vestern Balkans ocenio je da pristupanje Srbije EU vrlo zavisi od stanja demokratije i da među članicama EU postoji svest da države koje imaju ozbiljne probleme po tom pitanju ne mogu da postanu članice.
"Bez rešavanja pitanja Kosova nema članstva, takođe. Ali ako verujemo da ćemo time dobiti prečicu, veoma se varamo jer to nije način na koji EU funkcioniše. Možemo dobiti ohrabrenja, finansijske injekcije, članstvo u NATO, ali članstvo u EU neće doći bez ozbiljne promene stanja kada je u pitanju stanje demokratije", rekao je Burazer dodajući da je najbolji primer za to Crna Gora, koja nema ozbiljne bilateralne sporove, koja je članica NATO-a i koja uprkos svemu tome nije ni blizu završetka svog procesa integracije.
