Ruska Oktobarska revolucija, koja se dogodila u novembru po gregorijanskom kalendaru, dovela je na vlast boljševike i vodila stvaranju Sovjetskog saveza. Tokom vladavine komunista, godišnjica se slavila kao rađanje narodne revolucije, Ali, od raspada Sovjetskog saveza 1991, većina Rusa revoluciju vidi kao “oktobarski državni udar”. Osećanja su pomešana i kada je reč o Sovjetskom Savezu, koji su boljševici izgradili. Iz Sankt Peterburga, ruske prestonice tokom revolucije, izveštava novinar Glasa Amerike Danijel Šarf.
Sovjetska propaganda učinila je upad u carev zimski dvorac legendarnim trenutkom Boljševičke revolucije.
“Vidimo gomile ljudi, koji treče od dvorskog trga, penju se na kapije, pa trče uz ove stepenice i zauzimaju Zimski dvorac. A u stvari, ništa slično se nije dogodilo”, priča Elena Salomaha iz muzeja Ermitaž.
Zbog toga što boljševici nisu naišli na jači otpor, veći deo palate iskorišćen kao bolnica za ranjene vojnike. Lideri prelazne vlade, koja je bila aktuelna samo nekoliko meseci posle svrgavanja monarha, pronađeni su i uhapšeni.
“Od samog početka, boljševici su revoluciju zvali državnim udarom. Tek kasnije je taj događaj opisan kao ‘revolucija’. Sada su opet aktuelni termini ‘februarska revolucija’ i ‘oktobarski državni udar’”.
Boljševici su kasnije pogubili carsku porodicu Romanov i to uporedili sa Francuskom revolucijom. Međutim, vek kasnije mnogi Rusi boljševike vide kao grupe koje su samo htele da se dočepaju vlasti, čekajući zgodan trenutak za to.
“Oni su odabrali određeni doktrinu i primenjivali je kako bi ojačali svoju moć. Ništa drugo ih nije zanimalo”, smatra Nikolaj Tretjakov, direktor istorijskog muzeja Smolni.
Kritičari priznaju da je boljševički komunistički sistem pružio jednaku priliku svima u naciji poljoprivrednika. Ipak, u modernoj Rusiji revolucija se posmatra kao krvoproliće i vodi se rasprava o tome da li je to bilo neophodno.
“Ne možemo da odbacimo sve što je sovjetska vlada uradila u 20. veku. Neka dostignuća su bila prilično značajna. Bilo je tragičnih događaja, ali i uspeha u nauci, kulturi, umetnosti i međunarodnoj politici”, navodi Sergej Spiridonov iz Muzeja političke istorije Rusije.
Sovjetska propaganda više ne diktira Rusima kako da gledaju na boljševike i državni udar od pre 100 godina. Iako se njihovi motivi i dalje preispituju, nema sumnje da su boljševici svojim delovanjem doprineli stvaranju Sovjetskog Saveza.