Od kako se Amerikanka Glena Mančego pridružila Međunarodnoj legiji za odbranu Ukrajine u aprilu 2022, ona rizikuje život da pomogne Ukrajincima. Mančego je američka bolničarka koja je doputovala u Ukrajinu ubrzo nakon ruske invazije. Glas Amerike je razgovarao sa njom na samo nekoliko kilometara od linije fronta.
U aprilu, 22-godišnja Glena Mančego, bolničarka iz američke savezne države Jute, pridružila se Međunarodnoj legiji za odbranu Ukrajine.
“Moj tata je marinac, mama je kontraktor u vojnoj bazi. Kad sam bila mala, oblačila sam se kao vojnik", kaže ona.
“Ne ulazite u polje medicine s namerom da ne pomažete drugima, kada vidite veliku potrebu za nečim čemu ste posvetili svoj život i vidite potrebu da se to negde primeni, nije važno gde se to događa. Ne bih mogla da sedim na kauču i doniram sitan novac preko interneta, kad imam veštine koje mogu da budu od koristi.”
Glena i njen tim imaju dežurstvo više dana za redom.
“Kada nisi zauzet, to je dobro. To znači da niko nije ranjen na našoj strani. Malo je dosadno, ali dobro. Kada te pozovu, prvo na šta pomisliš je: ’Da li poznajem tu osobu? Da li je to neko meni blizak?’”
Njena glavna dužnost je da pruži prvu pomoć vojnicima u fazi trijaže. To je stresno i zahvalna je što je dobro trenirana za taj posao.
“Kada stigneš tamo, pitaš se - da li ću doživeti blokadu, da li ću znati šta da radim. Srećom, to se ne dešava, automatski počinjete da radite ono za šta ste obučeni.”
Nakon što im je pružena prva pomoć, vojnike premeštaju u najbližu bolnicu.
“To nije civilni život gde možete da upalite svetla i sirene i automobili će stati. Idete kroz šumu, kroz grmlje, blato, kišu... padaju granate, pucaju na vas”, objašnjava Glena.
Obični kućni poslovi su njena terapija. Kaže da se oseća kao da je dobrodošla, i da su Ukrajinci i Amerikanci veoma slični:
“Ukrajinci imaju isti duh kao i ljudi kod kuće, u Americi, to je još jedan razlog zašto sam došla ovde. Mi verujemo u tri neporecive istine – život, slobodu i potragu za srećom."
Tokom svake misije, Mančego nosi malu američku zastavu sa sobom, da joj donese sreću. Uprkos svakodnevnim rizicima, kaže da se ne žuri da se vrati kući i planira da pomogne Ukrajini koliko god je potrebno.
