Dok Britanci na referendumu u četvrtak glasaju o izlasku iz Evropske unije, politički analitičari navode da glasanje u prilog takozvanog Bregzita podstiče i zabrinutost medju baltičkim državama, koje su nekad bile deo Sovjetskog Saveza, a danas su članice Evropske unije, ali se graniče sa Rusijom.
Ako britanski birači koji podržavaju Bregzit pobede na referendumu, bivše sovjetske republike - Estonija, Letonija i Litvanija imale bi dobar razlog da dovedu u pitanje evropsko jedinstvo.
“Mislim da bi baltičkim državama i Poljskoj bilo daleko teže da se odlučno usprotive svakoj vrsti poboljšanja odnosa sa Rusijom”, smatra analitičar Aleksej Gromiko.
Ruska agresija na Ukrajnu podstiče strahovanja nekih baltičkih zemalja da bi one mogle da budu sledeće, uprkos tome što su članice NATO-a. Razmeštanje snaga NATO-a u regionu bi moglo paralelno da dovede do povećanja vojnih troškova na obe strane kaže madjarski analitičar Peter Kreko.
“Mislim da bi saradnja unutar NATO-a dosta pretrpela zbog Bregzita i njegovih negativnih političkih i ekonomskih posledica. Stoga mislim da bi puno zemalja počelo da troši više na vojsku i odbranu.”
I dok drugi analitičari iznose argument da NATO ne bi bio pogodjen, jedinstvo SAD i EU protiv porasta uticaja Rusije bi ipak moglo da oslabi.
“Velika Britanija je uvek bila smatrana najviše proameričkom članicom Unije, dok su baltičke države i Poljska, kao i neke druge istočnoevropske države zainteresovane za veći, a ne manji uticaj Amerike u evropskoj politici”, ističe Aleksandar Baunov iz Karnegi centra u Moskvi.
Medjutim, dok izražavaju poverenje u NATO, lideri Estonije su u maju rekli Ruskom servisu Glasa Amerike da bi svaka vojna akcija Moskve bila suluda. Oni su ipak takodje izrazili nadu da će EU biti u stanju da prevazidje svoje probleme, uključujući Bregzit.