Podrška Evropskoj uniji znatno je opala širom kontinenta, povećavajući strah u Briselu od zaraznog efekta predstojećeg referenduma o članstvu Velike Britanije u tom bloku. Takozvani “bregzit” mogao bi da se oseti daleko izvan granica Britanije.
Istraživački centar Pju u Vašingtonu intervjuisao je 10 hiljada ljudi širom Evrope. Njihovi odgovori pokazali su da skepticizam u vezi sa Evropskom unijom nije ograničen samo na Veliku Britaniju. Francuski pogled na blok je još nepovoljniji od njenog suseda preko puta Lamanša, jer samo 38 odsto građana imaju pozitivno mišljenje o Evropskoj uniji, u poređenju sa 69 odsto 2004. godine.
U Španiji, podrška Uniji opala je sa 80, na 47 procenata. Britansko glasanje da napusti Evropsku uniju moglo bi da dovede da slične referendume zahtevaju zemlje širom kontinenta.
“Međutim, da li će ti zahtevi uspeti ili ne, zavisi od jedne stvari, šta će se dogoditi sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Ako Britanija bude imala probleme, to će poslati veoma snažnu poruku ostatku Evropske unije. I drugo, zavisi šta će se dogoditi u evrozoni, zavisi šta će biti sa Šengenom, zavisi šta će se dogoditi u Rusiji. Evropska unija se suočava sa nekoliko kriza u ovom trenutku, a Britanija je samo jedna od njih”, smatra Tim Oliver iz Londonske škole ekonomije."
Britanski razvod od EU bi po svemu sudeći bio dugotrajan i gorak, kaže Oliver.
“Ostatak EU razmatra kako da kazni Ujedinjeno Kraljevstvo zbog povlačenja, jer mora da postoji ekonomska cena. Ne može da se povuče, a da ne oseti bilo kakvu kaznu, troškove, i napravi novi aranžman sa EU, jer u suprotnom to može da ohrabri druge zemlje članice da učine isto”.
Istraživači Centra Pju kažu da je najveći procenat opadanja podrške EU povezan sa njenim načinom rešavanja izbegličke krize. Više od milion migranata stiglo je u Grčku tokom 2015. godine. Nezadovoljstvo migrantskom politikom Brisela tamo je poraslo na 94 procenta. Istovremena “bregzit” kriza mogla bi da gurne Evropu na ivicu.
“Nisu rešili ni jednu krizu. Samo su uspeli da se izbore i krenu dalje, u nadi da će rešenje pronaći kasnije. Ako se nekoliko kriza pojavi istovremeno, to gura EU u nepoznato i to je veoma opasno”, ističe Oliver.
Bivši šef britanske diplomatije Vilijem Hejg upozorio je da bi izlazak Britanije mogao da izazove šire podele.
“Ako podignemo pogled sa naših lokalnih problema ka izazovima koji su pred nama na kontinentu i šire, onda je rizik napuštanja ogroman. Iznad svega, opasnost podeljenog, odvojenog i oslabljenog Zapada je ta koju svakako moramo da izbegnemo”.
Uz sve veće nezadovoljstvo EU širom kontinenta, analitičari kažu da bi izlazak Britanije iz tog bloka mogao da ima mnogo šire posledice za Evropu i svet.