U ovom trenutku izvesna je samo jedna stvar – da će se novi susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Kosova Aljbina Kurtija dogoditi u četvrtak u Briselu pod pokroviteljstvom EU i uz američku veliku podršku. Sve ostalo, od tema do ishoda ovog susreta pod velikim je znakom pitanja i kako u razgovoru za Glas Amerike kaže direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić iako je svima potreban optimizam – u ovom trenutku je teško biti optimista.
“Ima toliko puno problema koji su se nagomilali tokom leta i proleća, da prosto je neophodno rešavati te probleme, smirivati situaciju, deeskalirati na severu Kosova. Ali istorija nas uči da ovakvi susreti retko kad su dali rezultate, tako da može tas prevagnuti i na stranu da možemo imati dobre rezultate i biti optimisti – u smislu normalizacije odnosa na severu Kosova. A može se sastanak smatrati i potpuno promašenim, gde dve delegacije neće uspeti da postignu ni jedan dogovor”, smatra Mijačić.
Na stolu su, prema informacijama iz Brisela, dogovori koje su dve strane postigle proletos prvo u Briselu, a zatim i u Ohridu. Implementacija dogovorenog je u ovom trenutku ključna i kako podseća Dragiša Mijačić u pitanju je pre svega deeskalacija na severu, povlačenje specijalnih policijskih snaga iz opštinskih objekata i organizovanje izbora na severu Kosova.
“Pored tih tema ja očekujem da će biti još dve – to je pitanje nestalih, jer iako se potpisala zajednička deklaracija tu se nije napravio nikakav pomak. Moguće je da tu možemo očekivati neke pozitivne rezultate. I očekujem da se pokrene tema vezana za energetiku – još prošle godine smo imali mapu puta od 100 dana”, kaže Mijačić i dodaje da pored toga pitanje Zajednica srpskih opština (ZSO) ostaje na stolu.
Po njegovim rečima ZSO je uvek u igri, jer bez ZSO nema normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Sa druge strane, ističe Mijačić, Kurti pokušava da marginalizuje to pitanje, uprkos pritisku za Zapada da se taj problem što pre reši:
“Međutim, da bi se opet osnovala ZSO potrebno je organizovati izbore na severu Kosova, a da bi se organizovali izbori na severu Kosova potrebno je stvoriti uslove – tako da smo sad u trenutku kada svi kupuju vreme, naročito imajući u vidu izbore za evropski parlament i američke izbore. Svi negde pokušavaju da se pozicioniraju, nego što gledaju u susret rešavanju trenutnih problema koji su na tom prostoru”.
Po njegovoj proceni glavni pritisak Zapada biće usmeren ka Prištini i Kurtiju, s obzirom na tvrdokornost i nefleksibilnost koju je pokazao kao premijer Kosova. Zbog toga je Kosovo i dobilo paket sankcija, ali kako kaže Mijačić - i Aleksandar Vučić može da očekuje da će biti izložen nekoj vrsti pritiska:
“Srbija se već, možemo slobodno reći i godinama ponaša dosta reaktivno. Ona nema inicijativu u ovim pregovorima, već reaguje na dešavanja na terenu ili pritiske koji dolaze sa strane Zapada. Tako da u tom slučaju Vučić jeste kooperativan, jer nema prosto nikakve nove zahteve, već reaguje kakve zahteve dobija od strane Zapada. Svakako će se vršiti pritisak na Vučića da izvrši pritisak na Srbe na severu Kosova da oni izađu na izbore kada budu raspisani”.
Međutim, najveći problem je to što Zapad, kako se pokazalo, prosto nema instrumente koji mogu da reše situaciju između Beograda i Prištine u nekom realnom vremenu, ističe sagovornik Glasa Amerike.
Da li zapadni pregovarači, pre svih šef evropske diplomatije Žozep Borelj, uz podršku evropskog i američkog posrednika Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara imaju neke nove karte i adute u rukama – to će se videti već koliko u četvrtak u Briselu.
