Velika Britanija želi da unapredi svoje trgovinske veze sa Afrikom nakon što napusti Evropsku uniju, kroz projekat koji neki nazivaju "Imperija 2.0". Britanski planovi za obnavljanje istorijskih veza sa svojom bivšom imperijom, moglo bi da naiđe na otpor u mnogim afričkim državama, dok se izvoznici suočavaju sa neizvesnostima u pogledu budućih trgovinskih odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom, koje bi mogle da potraju godinama.
Britanija tvrdi da će joj napuštanje EU omogućiti da "nastupi globalno" i odbaci sve stege, za koje tvrdi da je EU nametnula njenim trgovačkim ambicijama. Tokom nedavne posete Ugandi, ministar spoljnih poslova Boris Džonson rekao je da će prve stanice biti biše britanske kolonije.
"Ponovo oživljavamo Komonvelt, ponovo ulazimo u globalnu ekonomiju", rekao je.
Taj ponovni ulazak nazvan je "Imperija 2.0" u Britaniji. Ali u mnogim bivšim kolonijama, sećanja na britansku vladavinu su u najboljem slučaju pomešana, kaže britanski zakonodavac iz konzervativne partije Kvasi Kvarteng, autor dela o zaostavšini britanske imperije i ključna figura kampanje napuštanja EU.
"Moja porodica je iz Zapadne Afrike, iz Gane, koja je zemlja Komonvelta i bivša kolonija. I ljudi imaju vrlo pomešana sećanja na imperiju. Zato, pokušaj da se oživi prošlost, mislim, potpuno je smešna i beznadežna igra. Ali, ono što možemo da uradimo je da pokušamo da iskoristimo odnose koje smo gradili, neke od njih kroz imperiju i kasnije kroz Komonvelt", rekao je Kvarteng.
Zaostavština britanskog carstva i dalje je tema rasprava, decenijama nakon njenog pada. U Južnoj Africi, statua kolonizatora Sesila Roudsa srušena je 2015. godine.
Uprkos duge liste zvestava, poput brutalnog gušenja Mau Mau ustanka u Keniji 1950-ih, Kvarteng veruje da će stare veze izgrađene u danima imperije pomoći sklapanju novih trgovinskih sporazuma.
"Postoji ogroman svet tamo, gotovo 80 odsto globalnog BDP-a, koji je izvan EU. A mnogo BDP-a otpada na zemlje Komonvelta", rekao je.
Kritičari naglašavaju da gotovo polovina britanskog izvoza odlazi u EU - 288 milijardi dolara, svake godine. Poređenja radi, izvoz u Afriku je samo 21,3 milijarde.
Da bi unapredila tu trgovinu, Britanija želi brze trgovinske sporazume sa ekonomijama u razvoju. Ali, afričke nacije bi mogle da budu na oprezu, sudeći po Matu Grejdiju iz humanitarne organizacije Trejdkraft, koja zagovara fer trgovinu i globalnu pravdu.
"Afričke zemlje su naznačile da je njihov prioritet regionalna integracija i saradnja. Zato, sada zaista nije vreme za Veliku Britaniju da pokušava da pregovara o sporazumima sa afričkim zemljama, što bi podrilo te prioritete. To bi moglo da podrije njihovu sposobnost da razvijaju njihovu proizvodnju i sektor prerade", rekao je.
Breksit nosi i druge rizike. Britanija uvozi 9,7 milijardi dolara vredna dobra iz Afrike, uključujući i proizvode pout kafe iz Kenije ili vina iz Južne Afrike.
Proizvođači u razvijenim zemljama ne znaju sa kakvim će se carinama suočiti kada budu prodavali u Britaniji. Odluke se sada donose za dve godine u nizu pod nesigurnim okolnostima, kaže Grejdi.
Navodeći tu nesigurnost, on kaže da su afričke, karipske i pacifičke grupe nacija, saopštile ove nedelje da bi sporazumi o slobodnoj trgovini sa Britanijom mogli da budu odloženi za najmanje narednih šest godina nakon što britanija napusti EU.