Britanski premijer Boris Džonson je najnoviji lider britanskih konzervativaca koji je iskusio gnev svoje stranke, posle serije ostavki u vladi opterećenoj brojnim aferama.
Torijevci su prethodno smenili još troje svojih lidera:
Margaret Tačer
Šefica britanske vlade koja je bila najduže na vlasti od svih premijera u 20. veku, u suzama je podnela ostavku u novembru 1990. posle pobune u kabinetu.
Obećala je da će nastaviti da se bori, nakon što je tesnom većinom glasova pobedila u prvom krugu glasanja za lidera Konzervativne stranke, ali je zatim prihvatila da je njena pozicija postala neodrživa.
Iako je ubedljivom većinom glasova osvojila treći mandat 1987. godine, njeno uvođenje univerzalnog poreza koji je plaćao svaki odrasli Britanac bez obzira na primanja izazvao je žestok otpor i proteste u zemlji. Tačer se suočavala i sa snažnim protivljenjem članova sopstvenog kabineta zato što se odlučno borila za tešnje veze sa Evropom.
Njen nekadašnji bliski saveznik Džefri Hou je podneo ostavku u kabinetu i oštro je napao u parlamentu zbog njene evropske politike.
Posle toga, bivši ministar odbrane i zaštite životne sredine Majkl Heseltin kandidovao se za lidera stranke, pre nego što je na čelo trke u drugom krugu izbio Džon Mejdžor, koji je postao novi premijer.
Ian Dankan Smit
Dankan Smit, pripadnik grupe evrospektika desnog krila, trojice političara koje je Mejdžor u jednom trenutku nazvao "gadovima", pobedio je u trci za lidera Konzervativne stranke 2001. godine, i zamenio Vilijama Hejga nakon što je stranka pretrpela još jedan izborni poraz od laburista.
Njegovom iznenađujućem usponu doprinela je sama Margaret Tačer i njeni lojalisti u parlamentu. Međutim, "tihi čovek" britanske politike, kakav je imidž izgradio, nije bio dovoljno upečatljiv kao rival harizmatičnom laburističkom premijeru Toniju Bleru.
Do oktobra 2003, torijevci u parlamentu su već očajavali jer Dankan Smit nije uspevao da ostvari pomak protiv Blera, uprkos snažnom protivljenju javnosti britanskom učešću u ratu u Iraku.
Izgubio je glasanje o poverenju i postao prvi lider torijevaca koji se nije kandidovao na opštim izborima od Nevila Čemberlena, koji je optužen za kolaboraciju sa Adolfom Hitlerom krajem 1930-ih.
Tereza Mej
Bivša ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej došla je na vlast u julu 2016. posle šokantnog britanskog referenduma o izlasku iz Evropske unije, posle kojeg je tadašnji premijer Dejvid Kameron podneo osvatku.
Mej je odmah postala nadležna za pregovore o uslovima britanskog izlaska iz Unije, ali su njene pokušaje da ispregovara "meki" Bregzit oborile tvrdokorne pristalice Bregzita iz Konzervativne partije.
Mej je u junu 2017. rapisala vanredne opšte izbore u nadi da će ojačati svoju poziciju protiv pobunjenih pristalica Bregzita i laburista. Taj potez se pokazao velikom greškom. Laburisti, pod vođstvom lidera levice Džeremija Korbina, osvojili su značajna nova mesta u parlamentu zbog čega je bila primorana da se okrene tvrdoj struji unionista u Severnoj Irskoj da bi imala podršku u parlamentu.
Preživela je glasanje o nepoverenju koje su tražili pobunjeni torijevci u decembru 2018. Međutim, nakon što je njen dogovor o Bregzitu četvrti put odbačen u Donjem domu parlamenta, politički je teško oslabljena. U maju 2019. je objavila da podnosi ostavku, što je pokrenulo trku za lidera Konzervativne stranke koja je dovela Džonsona na vlast dva meseca kasnije.
