Predsednik Džo Bajden obećao je u sredu da će se krenuti u obračun sa trgovcima nelegalnog oružja, i pojačati federalno finansiranje i podršku lokalnim policijama, u trenutku kada je stopa ubistava značajno porasla u velikim gradovima.
"Trgovci smrću krše zakon zbog profita", rekao je Bajden i dodao da će administarcija imati "nultu toleranciju" prema krijumčarima oružja.
Bajden je istakao da će njegova vlada pomoći državama da zapošljavaju više policajaca koristeći sredstva već usvojena radi ekonomskog oporavka od pandemije Kovida-19.
"Moja poruka vama je sledeća", rekao je Bajden obraćajući se trgovcima oružja koji "svesno" krše zakon. "Pronaći ćemo vas i tražićemo da pokažete dozvolu za prodaju oružja. Postaraćemo se da ne možete da prodajete smrt i haos na našim ulicama."
Administracija će ojačati napore Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i ekpsloziv da zaustavi ilegalnu prodaju oružja širom zemlje, rekli su Bajden i sekretar za pravosuđe Merik Garland u Beloj kući.
U aprilu, Bajden je potpisao uredbu kojom se od Sekretarijata za pravosuđe zahteva da suzbije vatreno oružje bez serijskog broja, koje kupci mogu sami da sastave. Takve uredbe omogućavaju Bajdenu da brzo reaguje bez čekanja na Kongres, gde demokrate imaju minimalnu većinu a republikanci se, u principu, protive zakonima o kontroli oružja.
Prava na posedovanje oružja, zaštićena Drugim amandmanom američkog Ustava, spadaju u najkontroverznija politička pitanja u Americi, gde stopa smrtnosti od vatrenog oružja značajno prevazilazi druge bogate zemlje.
U gradu Njujorku, ove godine se dogodilo 194 ubistva, što je porast u odnosu na 171 ubistvo u istom periodu prošle godine, prema najnovijim podacima policije. U Los Anđelesu, drugom najvećem gradu u Americi, dogodilo se 148 ubistava, u odnosu na 121 prošle godine, dok je u Čikagu, trećem najvećem gradu u zemlji, broj ubistava porastao sa 296 prošle godine, na 307 koliko se dogodilo 2021. do sada.
Porast broja ubistava i pucnjava je počeo prošlog leta nakon što su gradovi počeli da ublažavaju restrikcije uvedene zbog Kovida 19. Prema nedavnoj studiji Asocijacije šefova policije velikih gradova, profesionalne organizacije policijskih šefova iz SAD i Kanade, u 67 većih američkih gradova dogodilo se 8.077 ubistava 2020. godine, što je porast od 33% u odnosu na 6.087 iz 2019.
Dok se restrikcije zbog Kovida ublažavaju kako se sve veći broj Amerikanaca vakciniše, prognoze koje se odnose na nasilje 2021. su podjednako sumorne.
“Očekujem da će 2021. biti podjednako loša kao 2020", kaže Džon Roman, kriminolog Centra za istraživanje nacionalnog javnog mnjenja pri Univerzitetu Čikaga.
Šta podstiče nasilje?
Šta tačno podstiče nasilje - ostaje otvoreno pitanje. Dok kriminolozi ukazuju na pandemiju i proteste zbog smrti Džordža Flojda, mnogi zvaničnici iz agencija za zaštitu zakona krive nedavne reforme kao što je zakon Njujorka iz 2019. kojim su eliminisane isplate kaucije u gotovini za prestupnike koji su počinili sitna krivična dela.
A dok republikanci krive progresivne politike krivičnog pravosuđa za porast kriminala, Bajdenova administracija odgovara serijom inicijativa čiji je cilj da se smanji nasilje.
Prošlog meseca, sekretar za pravosuđe Merik Garland objavio je novu strategiju borbe protiv kriminala koja uključuje veće angažovanje sa lokalnim zajednicama i finansije za programe remećenja nasilja i ponovnog prijema u društvo ljudi koji odsluže zatvorske kazne.
Kao deo strategije, Sekretarijat za pravosuđe objavio je da će formirati pet specijalnih jedinica za suzbijanje ilegalne prodaje oružja u glavnim koridorima za trgovinu oružjem.
“Tako da - da, verujemo da je centralni pokretač nasilja oružano nasilje i upotreba oružja", rekla je novinarima Džen Psaki, sekretarka za štampu Bele kuće. "To se statistički vidi u mnogim oblastima. Ali, (predsednik Bajden) takođe veruje da treba da osiguramo da državne i lokalne vlade nastave da šalju policajce u patrole, da podržavamo policiju u lokalnim zajednicama i to je, takođe, ključni deo."
Nove mere
Bajden je objavio nove mere nakon što je razgovarao sa dvostranačkom grupom gradonačelnika, lokalnih aktivista i predstavnika policije.
Kao američki senator 1990-ih, Bajden je učestvovao u pisanju kontroverznog zakona za koji kritičari veruju da je odgovoran za masovna hapšenja Afroamerikanaca proteklih godina. Međutim, za vreme predsedničke kampanje 2020, distancirao se od zakona iz 1994. godine, i prihvatio veliki deo agende progresivnih članova Kongresa o reformi krivičnih zakona, iako nije podržao pozive da se "ukine finansiranje" policije.
“Na neki način, pandemija je, po svemu sudeći, doprinela porastu. Međutim, nemoguće je ne primetiti da se ovi užasni trendovi pojavljuju tačno u trenutku kada su takozvani "progresivci" odlučili da je vreme da se osude lokalne policije i da im se smanji finansiranje", izjavio je lider senatske manjine Mič Mekonel u govoru u Senatu prošlog meseca.
Kriminolog Džon Roman je konstatovao da su, u prošlosti, periodi povećanog nasilja podsticali impulsivne pozive da se pojačaju policijske i kaznene mere. Međutim, tvorci politike su na osnovu iskustva proteklih decenija naučili da ne mogu da "hapšenjima reše problem", ističe Roman.
