Kovid propusnice u Srbiji biće potrebne za boravak u ugostiteljskim objektima, kockarnicama i slot klubovima od 20h, umesto od 22h, odluka je Kriznog štaba. U vlasti kažu da su kovid propusnice imale efekat i da se povećala vakcinacija, te da su zato odlučili da produže njihovo važenje. Ipak, dostupni zvanični podaci o vakcinaciji, koje su sumirali u udruženju Ujedinjeni protiv kovida, ne odgovaraju toj tvrdnji.
“Videli smo da uvođenje kovid propusnica na ona mesta gde je velika opasnost od prenošenja virusa, gde se okupljaju mlađe osobe nedovoljno obuhvaćene vakcinacijom, iako ograničene, imala značajnog efekta na povećanje vakcinacije sa prvom dozom. U skladu sa tim odlučili smo da proširimo ove mere za ugostiteljske objekte od 20 časova, s tim što će ugostiteljski objekti moći da rade 24 sata ako gosti imaju kovid propusnice”, objasnila je posle sednice Kriznog štaba članica tog tela i ministarka za rad, Darija Kisić Tepavčević.
O povećanom interesovanju za vakcinaciju otkako važe kovid propusnice, između ostalih, govorili su i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović.
Kovid propusnice su na snazi skoro dve nedelje, od 23. oktobra.
Glas Amerike je od Ministarstva zdravlja i E-uprave, koja vodi evidenciju o broju vakcinisanih, tražio podatak o tome koliko se tačno ljudi više vakcinisalo prvom dozom otkako su na snazi kovid propusnice, ali odgovor nismo dobili.
Međutim, evidencija udruženja Ujedinjeni protiv kovida, koja je bazirana na zvanično objavljivanim podacima sa sajta vakcinacija.gov.rs, ne potvrđuje tezu vlasti da se broj vakcinisanih prvom dozom povećao otkako važe kovid propusnice.
Prema podacima sa tog sajta, u periodu od 24. oktobra do 3. novembra (datum za koji su zvanično objavljeni poslednji podaci), od kada važe kovid propusnice, ukupno je dato 47.334 prve doze vakcine.
Poređenja radi, od 12. oktobra do 23. oktobra, kada nisu važile kovid propusnice, prvu dozu je primilo ukupno 53.530 ljudi.
Vakcinacija u oktobru prvom i drugom dozom je blago povećana u odnosu na septembar, a najveći skok u odnosu na prethodne mesece vidi se u trećoj dozi vakcine, pokazuje grafikon koji je napravila Ivana Prokić, epidemiološkinja i članica Ujedinjenih protiv kovida. Vakcinacija, prema ovom grafikonu, bila je mnogo veća u prvoj polovini ove godine.
Radovanović: Takički potez vlasti, a ne pandemijske mere
Epidemiolog Zoran Radovanović za Glas Amerike ocenjuje da efekti kovid propusnica ne mogu da se vide tako brzo, jer se primenjuju kratko, ali samu meru – bilo da važi od 8 lii 10 sati uveče - vidi kao nedovoljnu.
"Suština je u tome da vi takvim mrcvarenjem, takvim mravovskim hodom u jeku epidemije ne činite skoro ništa, jer požar bukti. A te parcijalne, sitne mere, da li će biti do 10 ili do 8 sati, skoro da nema nikakvog značaja osim simbolike. Jedini cilj je imala da se vlast postpuno angažuje da se ne bi iritirala ona populacija koja je protiv vakcina i koja ne veruje u virus. To je taktički potez koji nema veze sa antipandemijskim merama”.
Radovanović kaže da buduća epidemijska situacija zavisi od dva faktora: vakcinacije i poštovanja opštih mera – nošenja maske u zatvorenom prostoru, držanja rastojanja, dezinfekcije ruku. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je barem jednu dozu vakcine primilo 56 odsto punoletnih građana, što nije dovoljno za sticanje kolektivnog imuniteta. Takođe, u uzrastu od 18 do 30 godina vakcinsan je svaki četvrti građanin.
“Kod jednog broja vakcinisanih efekat vakcinacije je popustio, znači samo oni koji su dobili treću dozu ove jeseni mogu se smatrati maksimalno zaštićenim, koliko je moguće. Budućnost zavisi i od toga koliko brzo vakcinisani gube antitela, i od mase nevakcinisanih, jer ako bi oni krenuli masovnije da se vakcinišu, onda bi videli pad. Nepovoljna okolost je što se pojavljuje novi soj koji je još malo opasniji, delta plus, varijanta delta virusa koja već nanosi dosta štete. Vakcina štiti i od delta soja, ali nešto manje. Ali vredi, ona smanjuje i u odnosu na delta soj 10 puta nepovoljan ishod bolesti. Kada je reč o opštim merama, još od prošlog maja stav zdravstvenih vlasti, Kriznog štaba, je da se sve prepusti prirodnom prokužavanju. Znači, da postoje simbolično mere koje su skoro nikakve, a koje se onda još i ne kontrolišu”.
A kakve bi mere bile dovoljne da se smanji broj od nekoliko hiljada novozaraženih i više od 60 umrlih od kovida na dnevnom nivou?
Krizni štab je odlučio da, pored produženja važenja kovid propusnica, produži i jesenji raspust u školama od 8. do 15. novembra. Medicinski deo štaba je ponovo tražio da se sve zatvori na najmanje 10 dana i da kovid propusnice važe 24 sata, ali ti predlozi nisu usvojeni.
Epidemiolog Radovanović smatra da bi jedino učinkovit bio paket mera koji su Ujedinjeni protiv kovida već predlagali i Kriznom štabu i javnosti.
“To je uključivalo zabranu okupljanja više od pet osoba, sve slave, svadbe, sahrane da budu ograničene na minimum. Dalje, da rade samoposluge, apoteke, benzinske pumpe, ugostiteljski objekti samo za dostavu hrane i ono što je sada urađeno da se produži jesenji raspust – to nema nikakvog smisla ako dopuštate deci da se okupljaju u tržnim centrima, to sve mora da ide u paketu. Obustava nastave je poslednja mera na kojoj treba insistirati, u ovoj situaciji treba i to, ali u paketu sa ostalim merama. Jer to je izvrgavanje ruglu celog koncepta ako se deca zabavljaju po lokalima i kafićima, a da ne idu u školu".
