Naftovod Kiston XL, hidraulično bušenje tzv. "freking" i nestabilnost na Bliskom istoku teme su koje pokreću debatu u Sjedinjenim Državama o tome šta uraditi kako bi Amerika postala energetski nezavisna. Američki savet za energetske inovacije, grupa u kojoj je i osnivač Majkrosofta, Bil Gejts nedavno je uputila zahtev Kongresu i Beloj kući da proširenje energetskih istraživanja stave na listu prioriteta. Od povećanja ulaganja u domen energije profitirala bi Nacionalna laboratorija Brukhejven čiji je cilj proizvodnja čiste, obnovljive, efikasne energije.
"The Light Source 2”, najsjajniji izvor svetlosti na svetu, jeste sofisticiran rendgenski zrak koji u bukvalnom smislu traži načine da poboljša energetsku efikasnost. Jedan od projekata laboratorije “Brukhejven” jeste da poveća efikasnost energije koja se distribuira kroz čitave Sjedinjene Države, odnosno kroz nacionalnu električne mrežu.
"Trenutno u Sjedinjenim Državama svi strujni kablovi koji dolaze do vaših kuća – donose i ogromne gubitke u dostavljanju struje. Ako te kablove možemo da zamenimo superprovodljivim kablovima, onda bi potražnja za strujom u zemlji značajno opala", objašnjava fizičar Stjuart Vilkins.
“Brukvejven” takođe testira alternativne izvore energije, poput solarne. Solarna elektrana od 32 megavata, koja snabdeva strujom ovu laboratoriju i nekoliko hiljada domova, je najveća solarna farma u severoistočnom delu Sjedinjenih Država. Robert Lofaro u laboratoriji radi na solarnoj energiji i otkriva njena ograničenja.
"Šesnaest odsto energije sunca, koja stigne do solarnih panela se zapravo konvertuje u električnu energiju. Dakle ima mnogo gubitka i jedini način da se to reši jeste da se razviju novi, bolji materijali sa boljom efikasnošću. Ali čak i tada ste ograničeni jer maksimum koji možete da dobijete je negde oko 30 odsto, bazirano na tome koliko silicijum, koji se koristi u tim panelima, može da apsorbuje”, kaže Lofaro.
U toku su i istraživanja o auto baterijama u momentu kada se na tržištu pojavljuju električna vozila i hibridi. Zamenik direktora u laboratoriji Brukhejven, Džejms Misevič kaže da novi izvor svetlosti može da otkrije nove pravce u razvijanju baterija.
"Postoji mnogo stvari u jednoj bateriji i mnogo razloga da nešto krene loše. Tako da smo mi u dobroj poziciji jer sa našim instrumentima možemo da uđemo unutra i sagledamo stvari na nano nivou. To su stvari poput granične površine čvrstih elektrolita i pokušaj da razumemo šta se dešava u baterijama koje se pokvare”, ističe Misevič.
U laboratoriji “Brukhejven” radi preko 2.800 zaposlenih i dodatnih 4.000 istraživača iz svih krajeva sveta godišnje, koji dolaze na privremeni rad. Laboratorija ima budžet od 700 miliona dolara i 7 dobitnika Nobelove nagrade u svojim redovima.