“Problem je u tome što postoje velike razlike u ekonomskom razvoju i produktivnosti“, kaže politički analitičar Brus Fejn, govoreći o ekonomskim i političkim izazovima sa kojima su suočene članice Evropske unije. Kolega Branko Mikašinović zamolio je Fejna da objasni te razlike.
Fejn: “U slučaju Evropske unije jasne su razlike u političkim i ekonomskim izazovima, a kao rezultat toga imate veliku napetost izmedju ekonomske logike i političke celishodnosti. U eurozoni imate brojne zemlje sa različitim nacionalnostima, istorijom, tradicijom i izbornim telima, koje takodje imaju različite političke imperative. Neke od tih zemalja jednostavno neće da potčine svoj identiet centralnoj stukturi, a u nekim slučajevima i prosperitet, da bi eurozona opstala u svojoj sadašnoj formi.
Nemačka se, na primer, žestoko opire pružanju pomoći perifernim, uglavnom južnim evropskim zemljama koje su u teškoj ekonomskoj krizi, kao što su Italija, Portugal, Grčka... Problem je u tome što postoje velike razlike u ekonomskom razvoju i produktivnosti zemalja Unije. Te zemlje su povezane jednom valutom, tako da bi, na primer, veoma produktivni nemački radnici tebalo da budu plaćeni isto kao i grčki - koji nisu na tom nivou produktivnosti - što je nemoguće. Pored toga, grčki i nemački proizvodi neće moći da se plasiraju na isti način, pošto će većina kupovati nemačke proizvde, koji se smatraju kvalitetnijim, a i cena im je povoljnija. Dakle, takva situacija stavlja te dve zemlje od samog početka u neravropravnu, pa i antagonističku poziciju.
Drugim rečima, suprotno Sjedinjenim Državama, gde centralna, federalna uprava odredjuje ekonomski program cele zemlje i gde se sredstva na federalnom nivou prelivaju u regione prema potrebama, to nije slučaj sa eurozonom gde su nacionalni interesi važniji od centralnih. Odatle proizlaze problemi, mada ni jedinstvena politička struktura, ni zajednička valuta Evropske unije, kao što vidimo, ne garantuju uspeh.“
Glas Amerike: Šta bi moglo da se učini da bi se poboljšala politička struktura eurozone?
Fejn: “Evropska unija bi možda mogla da napravi nacrt novog Ustava, koji bi na neki način mogao da se ugleda na Ustav Sjedinjenih Država, gde postoji transnacionalna uprava, federalna vlast, koja upravlja celom zemljom i formuliše pravila igre. Medjutim, ne verujem da je to za sada moguće u Evropskoj uniji, pošto postoje snažni politički i ekonomski interesi pojedinačnih zemalja, čije vlade ne žele, a možda i ne mogu, da ustupe brojna ovlaščenja centralnoj upravi u Briselu.
Dakle, političke kulture u Sjedinjenim Državama i Evropi su različite, tako da je teško videti kako bi se, na primer, izabrao predsednik Evropske unije, da li bi to bio Nemac, Francuz, Španac, i koju i kakvu podršku bi on mogao da ima u raznim delovima Unije. Dakle, kratkoročno gledano, sadašnje političko jedinstvo Evropske unije je dovedeno u pitanje, pošto sve veće insistiranje na centralizaciji ima upravo suprotan efekat.“
Fejn: “U slučaju Evropske unije jasne su razlike u političkim i ekonomskim izazovima, a kao rezultat toga imate veliku napetost izmedju ekonomske logike i političke celishodnosti. U eurozoni imate brojne zemlje sa različitim nacionalnostima, istorijom, tradicijom i izbornim telima, koje takodje imaju različite političke imperative. Neke od tih zemalja jednostavno neće da potčine svoj identiet centralnoj stukturi, a u nekim slučajevima i prosperitet, da bi eurozona opstala u svojoj sadašnoj formi.
Nemačka se, na primer, žestoko opire pružanju pomoći perifernim, uglavnom južnim evropskim zemljama koje su u teškoj ekonomskoj krizi, kao što su Italija, Portugal, Grčka... Problem je u tome što postoje velike razlike u ekonomskom razvoju i produktivnosti zemalja Unije. Te zemlje su povezane jednom valutom, tako da bi, na primer, veoma produktivni nemački radnici tebalo da budu plaćeni isto kao i grčki - koji nisu na tom nivou produktivnosti - što je nemoguće. Pored toga, grčki i nemački proizvodi neće moći da se plasiraju na isti način, pošto će većina kupovati nemačke proizvde, koji se smatraju kvalitetnijim, a i cena im je povoljnija. Dakle, takva situacija stavlja te dve zemlje od samog početka u neravropravnu, pa i antagonističku poziciju.
Drugim rečima, suprotno Sjedinjenim Državama, gde centralna, federalna uprava odredjuje ekonomski program cele zemlje i gde se sredstva na federalnom nivou prelivaju u regione prema potrebama, to nije slučaj sa eurozonom gde su nacionalni interesi važniji od centralnih. Odatle proizlaze problemi, mada ni jedinstvena politička struktura, ni zajednička valuta Evropske unije, kao što vidimo, ne garantuju uspeh.“
Glas Amerike: Šta bi moglo da se učini da bi se poboljšala politička struktura eurozone?
Fejn: “Evropska unija bi možda mogla da napravi nacrt novog Ustava, koji bi na neki način mogao da se ugleda na Ustav Sjedinjenih Država, gde postoji transnacionalna uprava, federalna vlast, koja upravlja celom zemljom i formuliše pravila igre. Medjutim, ne verujem da je to za sada moguće u Evropskoj uniji, pošto postoje snažni politički i ekonomski interesi pojedinačnih zemalja, čije vlade ne žele, a možda i ne mogu, da ustupe brojna ovlaščenja centralnoj upravi u Briselu.
Dakle, političke kulture u Sjedinjenim Državama i Evropi su različite, tako da je teško videti kako bi se, na primer, izabrao predsednik Evropske unije, da li bi to bio Nemac, Francuz, Španac, i koju i kakvu podršku bi on mogao da ima u raznim delovima Unije. Dakle, kratkoročno gledano, sadašnje političko jedinstvo Evropske unije je dovedeno u pitanje, pošto sve veće insistiranje na centralizaciji ima upravo suprotan efekat.“