U danu kada je Ukrajina koja obeležava hiljaditi dan rata sa Rusijom na teritoriju agresora po prvi put ispalila rakete dugog dometa ATACMS, učesnici Beogradske bezbednosne konferencije govorili su o neophodnosti prekida ratnih dejstava na istoku kontinenta, redefinisanju onoga što bi moglo da se okarakteriše kao pobeda zapadnog saveznika, ali i „preživljavanju“ Evrope u izazovnim geopolitičkim okolnostima.
Uz tvrdnju da ni NATO, ni Rusija ne žele direktnu konfrontaciju, niti da se za takav sukob pripremaju, Velina Čakarova iz austrijske konsultantske firme Fejs tvrdi da bi pristup koji uključuje aktivnu pomoć Ukrajini, sankcije na rusku robu i napore koji se odnose na međunarodnu diplomatiju bio efikasna strategija za prekid neprijateljstava.
„Nerealno je očekivati da će NATO trupe biti poslane u Ukrajinu jer nema razloga za direktan ratni sukob NATO i Rusije, ali ima mnogo retorike o tome“, rekla je i dodala da bez obzira na to Evropa i SAD moraju da nastave podršku Ukrajini u svakom smislu, jer će Rusija u suprotnom nastaviti sa još jačom agresijom.
„Zapad je na početku rata u Ukrajini formirao dobar pristup načinu pružanja podrške Kijevu, ali se kasnije nije držao plana isporuke obećane vojne pomoći“, navela je Čakarova na panelu „Redefinisanje pobede Ukrajine“.
Istakla je da Evropu u narednom periodu čeka još nekoliko bitnih izbornih procesa i da je za očekivati da se lideri više bave svojim unutrašnjim problemima, ali da će od rezultata tih izbora zavisiti budući odnos prema Ukrajini i u konačnici pitanje garancija za eventualne buduće napade na njenu teritoriju.
„Ono što može da se dogodi u nekom dužem vremenskom periodu je praktično ponovno pojavljivanje neke vrste gvozdene zavese duž istočnog krila NATO-a, uključujući celu teritoriju Ukrajine koja mora biti zaštićena kao takva u slučaju daljih napada Rusije", zaključila je.
Uz ocenu da se rat može nastaviti i u narednih desetak godina, bivši zamenik šefa ukrajinske diplomatije Oleksandr Čalji rekao je da okončanja neprijateljstava sada ne može biti zbog nezakonite aneksije ukrajinskih regiona koji su ušli u Ustav Rusije.
"Da bi se zaključio bilo kakav sporazum, potrebno je promeniti ustav Rusije. Ali nemoguće je promeniti njen ustav jer ne priznaje smanjenje teritorije, to je novi amandman. Zato ne verujem da će biti vojne pobede nijedne strane i, prema mom mišljenju, rat može trajati narednih pet, osam, deset godina, u zavisnosti od sposobnosti Rusije, jer je njen krajnji cilj potpuno potčinjavanje Ukrajine, rušenje evropskog bezbednosnog poretka i stvaranje novog u skladu sa ruskim interesima", kazao je.
Kako je istakao - za Kijev bi stratešku pobedu predstavljalo okončanje ruske agresije, isplata ratne odštete, kažnjavanje ratnih zločinaca i dobijanje garancija da se agresija neće ponoviti kroz ukrajinsko članstvo u NATO-u. Rekao je da bilo kakvo okončanje neprijateljstava treba da se izvrši tako da se ne dovede u pitanje teritorijalni integritet Ukrajine u granicama od 1991 i dodao: "Vreme je da se strane vrate diplomatiji".
Direktorka italijanskog Međunarodnog instituta Natalija Toci rekla je da bi prekid vatre u Ukrajini bio dobar dogovor za ruskog predsednika Vladimira Putina jer bi mu to dalo vremena da se Rusija pregrupiše i naoruža kako bi u budućnosti ponovo mogla da izvrši agresiju.
Ona je kazala da je upitno kako će dolazak novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa uticati na Rusiju i EU, a na pitanje Glasa Amerike o odluci SAD, Velike Britanije i Francuske da dozvole Ukrajini napade raketama dugog dometa na rusku teritoriju, Toci je odgovorila da je to prirodna odluka i jedini način da se izvrši pritisak na Rusiju da započne bilo kakve pregovore.
„Eskalacija je posledica ruskih poteza. Razmislite o odluci da se u Rusiji rasporedi oko 11.000 severnokorejskih vojnika. Očigledno, to nije bila posledica bilo kakve odluke koju je Zapad doneo. Odluka o dopuštanju korišćenja raketa došla je posle prošlonedeljnih najtežih ruskih napada na ukrajinsko civilno stanovništvo i energetsku infrastrukturu“, rekla je ona i dodala da nije isto upoređivati stav evropske javnosti koja govori o miru i vojnih struktura Rusije.
Ona je istakla da bi prekid vatre stvorio političku podelu unutar EU, a da bi drugi scenario po kojem se rat nastavlja predstavljao vojnu pretnju za ceo kontinent, ali da bi istovremeno politički ujedinio Evropu.
Novinar i istočnoevropski dopisnik londonskog Tajmsa Maksim Taker rekao je da je izveštavajući iz ukrajinskih rovova primetio da je među ukrajinskim narodom uvreženo uverenje da Zapad nije pružio obećanu podršku i veliki osećaj izdaje Ukrajinaca od strane zapadnih sila, koji je rasplamsan pobedom Donalda Trampa na izborima u Sjedinjenim Državama.
On je kazao i da će Putin i u budućnosti nastaviti da ispoljava teritorijalne pretenzije prema Ukrajini.
„Jedina opcija za uspostavljanje trajnog mira je potrebna pobeda Ukrajine nad Rusijom, ali je to teško ostvarivo“, rekao je i zaključio da se moraju pronaći načini kako da se kriza završi za pregovaračkim stolom.
Drugog dana Konferencije panelisti su se bavili i pitanjem kako i da li Evropa može da se prilagodi novonastalim međunarodnim krizama i pitanjima.
Kao tri ključna izazova identifikovani su tekući sukob u Ukrajini, koji direktno ugrožava evropsku bezbednost; ekonomske i trgovinske složenosti koje uključuju Kinu i potencijal za izolacionizm i protekcionističku politiku nove američke administracije.
U diskusiji je naglašen značaj pragmatičnog partnerstva, prilagodljivosti i jedinstvenog kolektivnog odgovora za efikasno rešavanje tih hitnih pitanja.
Panelisti su prepoznali značajni potencijal u Evropskoj političkoj zajednici kao fleksibilnom i inkluzivnom okviru za olakšavanje šire saradnje na čitavom kontinentu, a u tom kontekstu je specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz izjavio da bi EU trebalo da ubrza proces integracija za zemlje Zapadnog Balkana kako bi se obezbedila stabilnost u celom regionu, ali i da države kandidati moraju da urade svoj „domaći zadatak“.
Na pitanje o dijalogu Beograda i Prištine, Trokaz je istakao da je Francuska pokrovitelj najnovijeg sporazuma između dve strane, ali da obe strane ne čine mnogo na njegovom sprovođenju i dodao da mora da se radi sa obe strane kako bi se olakšao dijalog.
"Moramo da normalizujemo situaciju, radimo sa obe strane kako bismo olakšali dijalog. Takozvani briselsko-ohridski sporazum je okvir u kome dve strane, uz pomoć EU, razgovaraju o prevazilaženju poteškoća. Znamo koje su to teškoće. Dakle, ono na šta pozivamo je da se obe strane uzdrže od bilo kakvih štetnih jednostranih mera", zaključio je Trokaz.
Beogradska bezbednosna konferencija, forum posvećen spoljnoj politici i bezbednosti, održava se od 2022. godine, i nastavak je Beogradskog bezbednosnog foruma, konferencije koju je BCBP organizovao zajedno sa partnerima 11 godina zaredom, od 2011 do 2021.
