Ukoliko bude usvojen nacrt budžeta Evropske unije za period od 2021. do 2027. godine, koji je pripremila Evropska komisija, neke od članica suočiće se sa ograničenjem pristupa evropskim fondovima, u slučajevima kršenja principa pravne države. Radi se o do sada nezabeleženom rešenju, koje komentatori već nazivaju sankcionisanjem "neposlušnih" zemalja članica EU.
Ako države članice i Evropski parlament usvoje ovakav predlog budžeta, novi instrumenti će omogućiti Uniji da suspenduje, smanji ili ograniči pristup evropskim fondovima proporcionalno prirodi, težini i obimu nedostataka pravne države.
Prema proceduri, takvu odluku predlaže Evropska komisija, posle čega ona mora da bude usvojena u Evropskom savetu "obrnutom kvalifikovanom većinom", navodi EK. Svaka država ima određen broj glasova.
Procedura za "obrnutu kvalifikovanu većinu" podrazumeva da države koje imaju ukupno 255 glasova mogu da odbace preporuku Komisije, što je teško postići.
"Poštovanje pravne države je nezamenljivi preduslov za zdravo upravljanje finansijama i budžetsku efikasnost. Zato predlažemo novi mehanizam za zaštitu budžeta od rizika koji su u vezi sa manjkavostima pravne države. To je mehanizam opšte primene koji se ne odnosi ni na jednu pojedinačnu članicu", rekao je predsednik Komisije Žan-Klod Junker u obraćanju evroposlanicima.
Međutim, više zemalja EU zatražilo je da se prilikom izrade mehanizma izvuku pouke iz spora Brisela i ultrakonzervativne poljske vlade, optužene da ugrožava nezavisnosti svog pravosuđa.
Zbog složene procedure, koja je u toku na zahtev EK, ideja je da se u sličnim slučajevima pribegne finansijskom pritisku.
"Nećemo prihvatiti arbitrarne mehanizme, koji će upravljanje fondovima učiniti instrumentom političkog pritiska po zahtevu", rekao je zamenik poljskog ministra za evropske poslove Konrad Šimanski.
Osim Poljske, druga zemlja koja bi ovakav budžet mogla da primi kao atak na sebe, jeste Mađarska, kojoj ovakva mera preti zbog poteza desničarske vlade i premijera Viktora Orbana.
