Sredinom šezdesetih godina ( prošlog veka ) Martin Luter King je neko vreme živeo u Čikagu, gde se zalagao za jednaka prava prilikom traženja stana i prijema u državne škole. Pet decenija kasnije, mnogi čikaški roditelji smatraju da se borba nastavlja. Dopisnik Glasa Amerike, Kejn Farabo, izveštava da su roditelji zabrinuti zbog nedavnih smanjenja budžeta i zatvaranja škola.
Text: Ova zgrada je nekad bila osnovna škola Lajm Trambul, u Čikagu. Učionice i igrališta, koji su nekada vrveli od učenika, sada su zlokobno tihi, zato što je gradonačelnik, Ram Imanjuel, rešio da ove godine smanji budžetski deficit od skoro milijardu dolara, zatvaranjem oko 50 škola u Čikagu :
„Škole koje se od 1997. godine zatvaraju, većinom se nalaze u siromašnim krajevima na jugu i zapadu Čikaga, gde pretežno žive Afroamerikanci.“
Škola ćerke advokata Meta Farmera nije zatvorena, ali ga brine nejednakost u kvalitetu obrazovanja između siromašnih, manjinskih, i belih učenika.
„Pedeset godina posle Kingovog govora : 'Imam jedan san' još ne obezbeđujemo kvalitetno obrazovanje siromašnih. To se događa širom zemlje. Ovdašnja borba je samo kap vode u moru. “
Borba se prenela na ulice Čikaga i na nedavnu godišnjicu marša na Vašington.
„Pre 50 godina su marširali da bi ostvarili jednakost u obrazovanju, zakonskom procesu i slobodama. Danas protestujemo da pokažemo da problem još nije rešen. “
Rozmari Vega je jedna od 300 roditelja, nastavnika, učenika i aktivista koji protestuju protiv zatvaranja škola i predloženog smanjenja budžeta. Marširali su od sedišta Čikaških državnih škola do Gradske kuće.
Jedan od ključnih zahteva je da se članovi školskog odbora biraju, a ne da ih postavlja gradonačelnik.
“To znači da mi biramo članove školskog odbora, da slušaju i ispunjavaju naše želje. U protivnom neće biti ponovo izabrani. Zbog toga je veoma važno da svi mi izaberemo one koji će upravljati školama i donositi zakone. “
Brige oko smanjenja školskog budžeta podudaraju se sa porastom kriminala u Čikagu i drugim socijalnim problemima, koji se nalaze na vrhu dnevnog reda organizacije “Akcija sada”, na čijem čelu je Elison Karter :
“Prva nam je briga da se borimo protiv oduzimanja kuća i stanova zbog neplaćanja duga, druga - da se poveća minimalna nadnica. Ali je trenutno na prvo mesto izbilo zatvaranje škola. “
Karter veruje da su zatvaranja škola i smanjenje budžeta rasno obojeni, što Imanjuel i školski poslenici kategorički odbacuju. Karter smatra da njegovo učešće u maršu predstavlja nastavak zalaganja Martina lutera Kinga:
“Borba se nikad neće okončati. Verujem da je bio svestan toga – da je započeo borbu bez kraja. “
Borba koja će se sigurno nastaviti odnosi se na buduće budžete čikaških škola. Ukoliko zakonodavci države Ilinois ne postignu sporazum o reformi penzijskog sistema, doprinos čikaških škola penzionom fondu čikaških nastavnika biće povećan sa ovogodišnjih 193 miliona, na 534 miliona dolara iduće godine.
Text: Ova zgrada je nekad bila osnovna škola Lajm Trambul, u Čikagu. Učionice i igrališta, koji su nekada vrveli od učenika, sada su zlokobno tihi, zato što je gradonačelnik, Ram Imanjuel, rešio da ove godine smanji budžetski deficit od skoro milijardu dolara, zatvaranjem oko 50 škola u Čikagu :
„Škole koje se od 1997. godine zatvaraju, većinom se nalaze u siromašnim krajevima na jugu i zapadu Čikaga, gde pretežno žive Afroamerikanci.“
Škola ćerke advokata Meta Farmera nije zatvorena, ali ga brine nejednakost u kvalitetu obrazovanja između siromašnih, manjinskih, i belih učenika.
„Pedeset godina posle Kingovog govora : 'Imam jedan san' još ne obezbeđujemo kvalitetno obrazovanje siromašnih. To se događa širom zemlje. Ovdašnja borba je samo kap vode u moru. “
Borba se prenela na ulice Čikaga i na nedavnu godišnjicu marša na Vašington.
„Pre 50 godina su marširali da bi ostvarili jednakost u obrazovanju, zakonskom procesu i slobodama. Danas protestujemo da pokažemo da problem još nije rešen. “
Rozmari Vega je jedna od 300 roditelja, nastavnika, učenika i aktivista koji protestuju protiv zatvaranja škola i predloženog smanjenja budžeta. Marširali su od sedišta Čikaških državnih škola do Gradske kuće.
Jedan od ključnih zahteva je da se članovi školskog odbora biraju, a ne da ih postavlja gradonačelnik.
“To znači da mi biramo članove školskog odbora, da slušaju i ispunjavaju naše želje. U protivnom neće biti ponovo izabrani. Zbog toga je veoma važno da svi mi izaberemo one koji će upravljati školama i donositi zakone. “
Brige oko smanjenja školskog budžeta podudaraju se sa porastom kriminala u Čikagu i drugim socijalnim problemima, koji se nalaze na vrhu dnevnog reda organizacije “Akcija sada”, na čijem čelu je Elison Karter :
“Prva nam je briga da se borimo protiv oduzimanja kuća i stanova zbog neplaćanja duga, druga - da se poveća minimalna nadnica. Ali je trenutno na prvo mesto izbilo zatvaranje škola. “
Karter veruje da su zatvaranja škola i smanjenje budžeta rasno obojeni, što Imanjuel i školski poslenici kategorički odbacuju. Karter smatra da njegovo učešće u maršu predstavlja nastavak zalaganja Martina lutera Kinga:
“Borba se nikad neće okončati. Verujem da je bio svestan toga – da je započeo borbu bez kraja. “
Borba koja će se sigurno nastaviti odnosi se na buduće budžete čikaških škola. Ukoliko zakonodavci države Ilinois ne postignu sporazum o reformi penzijskog sistema, doprinos čikaških škola penzionom fondu čikaških nastavnika biće povećan sa ovogodišnjih 193 miliona, na 534 miliona dolara iduće godine.