Džon Retklif, kandidat za direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA), izjavio je na pretresu o njegovoj nominaciji u Senatu da bi CIA trebalo da radi bolje i da bude ispred globalnih pretnji Rusije, Kine i drugih američkih neprijatelja.
Retklif, koji je bio direktor nacionalnih obaveštajnih agencija u Trampovom prvom mandatu, rekao je senatorima da će, ako njegova kandidatura bude potvrđena, forsirati upotrebu veštačke inteligencije i novih čipova, ali i pojačati ljudstvo koje radi na prikupljanju obaveštajnih podataka.
"Nismo tamo gde bi trebalo da budemo", kazao je Retklif na pretresu u senatskom Odboru za obaveštajna pitanja.
Rekao je da Kinu vidi kao najvećeg američkog spoljnopolitičkog rivala, a da Rusija, Iran, Severna Koreja i narko karteli, bande koje hakuju sisteme i terorističke organizacije vidi kao najveću pretnju. nacionalnoj bezbednosti.
Republikanci su hvalili Retklifovo iskustvo, ali demokrate i nezavisni senatori u odboru su skeptični i pitaju da li će Retklifova lojalnost Trampu ugroziti njegovu dužnost. Retklif je uverio da će na prvo mesto staviti misiju CIA-e.
Dodao je da podržava Akt o nadzoru stranih obaveštajnih službi, program koji omogućava vlastima da, bez naloga, prikupljaju podatke o komunikaciji lica koja nisu američki državljani, a komuniciraju sa Amerikancima - čiji podaci iz razgovora takođe mogu biti iskorišćeni.
"Da li je program savršen? Ne. Ali je od suštinske važnosti i nezamenjiv je", rekao je kandidat za direktora CIA-e.
Retklif je inače bivši federalni tužilac i služio je u Kongresu gde je predstavljao distrikt iz Teksasa. Tokom prvog procesa opoziva Trampa u Predstvničkom domu, žestoko ga je branio.
Očekuje se da Retklifova nominacija bude potvrđena u Senatu najkasnije na dan inauguracije, 20. januara. Na tom mestu zameniće aktuelnog direktora Vilijama Bernsa.
Tramp i drugi republikanci kritikovali su CIA-u i druge obaveštajne agencije da se fokusiraju mnogo na pitanja klimatskih promena ili poštovanju načela diverziteta pri zapošljavanju. Predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja, republikanac Tom Koton, naveo je napad u Nju Orleansu kao primer indicenta koji se desio bez ikakvog upozorenja obaveštajnih službi.
Kao direktor nacionalnih obaveštajnih agencija, Retklif je nadgledao rad više od deset obaveštajnih službi. Između ostalog, nadležan je i za detektovanje stranog uticaja na izbore u Americi.
Retklif je Trampov lojalista. Dok je bio na mestu direktora nacionalnih obaveštajnih agencija, bio je na meti optužbi da je namerno skinuo oznaku poverljivosti za ruskih obaveštajnih podataka o demokratama u kampanji 2016. - iako je kasnije priznao da je znao da te informacije možda nisu tačne.
Pem Bondi: Neće biti spiskova neprijatelja
Trampova kandidatkinja za sekretarku za pravosuđe Pem Bondi je na pretresu u Senatu o potvrđivanju njene nominacije rekla da sekretarijat neće targetirati ljude na osnovu njihove politike, niti da će novoizabrani predsednik tako ići na svoje protivnike.
"Neće postojati spisak neprijatelja u Sekretarijatu za pravosuđe. Neću politizovati tu funkciju. Neću ciljati ljude samo zbog njihove političke pripadnosti", rekla je Bondi u Odboru za pravosuđe.
Bondi je bila državna tužiteljka na Floridi od 2011. do 2019. i pomogla je u odbrani Trampa tokom opoziva 2019.
Bondi je kritikovala prethodne istrage i krivično gonjenje Trampa od strane Sekretarijata za pravosuđe i sugerisala da to pokazuje upotrebu sekretarijata kao "oružja" za politički progon.
Bajdenova administracija pokrenula je dva federalna postupka protiv Trampa zbog pokušaja da poništi rezultat izbora 2020. i zbog nepropisnog držanja poverljivih dokumenata. Oba slučaja su odbačena.
Tramp je zapretio da će koristiti američki pravosudni sistem da se osveti svojim političkim neprijateljima kada se vrati na vlast.
„Zabrinutost je da bi se to moglo desiti u okviru vašeg mandata “ rekao je demokrata Šeldon Vajthaus kandidatkinji Pem Bondi. „Želimo da budemo sigurni da to nije slučaj, da ostanete nezavisni".
Na pitanje demokrata, Bondi je odbila da direktno kaže kako će reagovati ako Bela kuća pokuša da utiče na krivične istrage.
"Da sam mislila da će se to dogoditi, ne bih sedela danas ovde“, rekla je.
Bondi je rekla da je prihvatila pobedu Bajdena na izborima 2020, ali je sugerisala da je videla dokaze o nepravilnostima. Nakon Trampovog poraza na izborima 2020., pojavjivala se na konferencijama i u televizijskim emisijama gde je ponavljala neke od Trampovih lažnih tvrdnji o izbornoj prevari.
Bondi je rekla da će razmontriti potencijalna pomilovanja za one optužene da su učestvovali u napadu na Kapitol 6. januara 2021. od slučaja do slučaja, ako bude zatraženo.
Tramp je obećao da će pomilovati barem neke od oko 1.600 ljudi optuženih za učešće u neredima, ali je sugerisao da oni koji su bili nasilni možda neće dobiti pomilovanje.
Bondi je dobila pohvale republikanaca za obećanje da će dati prioritet procesuiranju nasilnih zločina, bandi, seksualnih zlostavljača dece i trgovaca drogom, zaštiti zemlje od "terorista i drugih stranih pretnji" i rešavanju "ogromne krize na granici".
Dodala je da će se takođe fokusirati na zaštitu slobode govora, verske slobode i „prava na nošenje oružja“ i raditi na popravljanju Federalnog zavoda za zatvore za koji je rekla da pati od „godina lošeg upravljanja, nedostatka finansijskih sredstava i niskog morala ."
