Pitanje proširenja nije prioritet Evropske unije, složili su se učesnici debate "Globalni vetrovi promena i posledice na Zapadni Balkan" koju je organizovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD).
"Među ključnim državama ne postoji politička volja za prijem Zapadnog Balkana u EU, kao i da ni zemlje Zapadnog Balkana, ali ni EU nemaju hrabrosti da konstatuju da su aktuelni problemi nepremostivi konvecionalnim sredstvima," rekao je Predsednik CIRSD i Narodne stranke, Vuk Jeremić.
Najbolje bi bilo kada bi ceo Zapadni Balkan zajedno ušao u EU, a ne jedna po jedna država, jer bi to stvorilo mnogo bilateralnih problema, ocenio je savetnik bivšeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića, Dejan Jović.
Prema njegovom mišljenju, zemlje regiona što duže čekaju da uđu u EU, to su u gorem stanju, a EU nije dovoljno hrabra da to vidi.
Jović je ocenio da se taj proces sada nalazi u začaranom krugu i da su bilateralni odnosi sada lošiji nego što su bili pre pet ili deset godina, a u narednom peridou mogli bi da se još pogoršaju.
"Mislim da EU neće potonuti ako primi još 20 miliona stanovnika", rekao je Jović, koji smatra da, s druge strane, treba uvesti mehanizam da zemlje koje uđu u EU, ukoliko žele veća prava poput "šengena", treba da dokažu da su sprovele istinske reforme.
Profesor na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber rekao je da u svakoj zemlji Zapadnog Balkana postoji neki stepen stabilokratije, negde više, a negde manje.
"To neka vrsta slabljenja demokratije sa nekim elementima autoritarnog režima koji proizvodi nestabilnost, ali se proda kao garant stabilnosti", rekao je on.
Biber ocenjuje da se kao rezultat krize u EU javio se skepticizam građana prema proširenju i da je trenutak da se promeni ta atmosfera.
Ali, kako je dodao, i u EU su bili spremni da prihvate režime koji javno govore o evropskim integracijama i reformama, ali u suštini to rade samo formalno.