Indeks održivosti organizacija civilnog društva (OCD) u 2016. godini za Srbiju je nepromenjen, ali su nevladine organizacije u 2016. godini bile meta povećane negativne medijske pokrivenosti, rečeno je na godišnjem predstavljanju Izveštaja Indeksa održivosti.
Predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović rekao je da Srbija ima ocenu 4,1 na skali na kojoj je najbolja ocena 1, a najgora 7. Ocena indeksa se utvrđuje na osnovu praćenja sedam oblasti - zakonskog okruženja, organizacioniog kapaciteta, finansijske održivosti, zagovaranja, pružanja usluga, infrastrukture i slike u javnosti.
Jovanović je rekao da se ukupna održivost OCD nije menjala u 2016. godini, a organizacioni kapacitet, finansijska održivost i infrastruktura su se poboljšali, dok su se pravno okruženje, zagovaranje i slika u javnosti pogoršali.
Od novembra je registrovano 28.799 organizacija civilnog društva, a 2011. godine ih je bilo 16.000, precizirao je Jovanović.
On je posebno istakao problem opadanja imidža i slike OCD u javnosti drugu godinu zaredom, primećujući da je medijska pokrivenost u većini medija sa nacionalnom pokrivenošću bila negativna. Posebno je u tom kontekstu pomenuo Politiku i TV Pink, ali je primetio da je opala i saradnja sa javnim medijskim servisom.
Podsetio je da je Srbija jedinstven slučaj u svetu u kome Organizacije civilnog društva svoje usluge, uglavnom fokusirane na pružanje socijalnih usluga, građanima pružaju besolatno. Država sufinansira projekte u oblasti socijalne pomoći, ali sredstva po pravilu mnogo rađe daje državnim institucijama, nego udruženjima.
Direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID, Laura Palmer Pavlović, podsetila je da USAID podržava ekonomsku i političku tranziciju Srbije, da u sklopu toga već 20 godina podržava izradu Indeksa održivosti OCD i da će to nastaviti da radi trajno, pošto se videlo da „te organizacije imaju glavnu ulogu u demkratskom, ekonomskom i društvenom razvoju kroz napore da organizuju građane oko pitanja od važnosti za građane“. Ona je rekla da je civilno društvo bilo dosledan i pouzdan partner.
Ocenila je da je 2016. godina bila godina izazova za organizacije civilnog društva širom sveta i da su pogoršavani uslovi za njih rad. “U mnogim zemljama usvajani su zakoni koji imaju za cilj da se civilnom društvu ograniči delovanje. To je zabrinjavajući trend koji je nažalost postao pravilo u različitim delovima sveta“, rekla je ona.
Dok se netolerancija povećava i dok se smanjuje prostor za dijalog, građanski pokreti širom sveta pokazali su u kojoj meri građani veruju u snagu svog angažovanja.
U Srbiji, 2016. godinu obeležio je talas izbeglica i migranata, koji su obeležili rad OCD. „Još jednom smo videli kako su te organizacije imale ključnu ulogu“ u obezbeđivanju pomoći i usluga migrantima, kroz delotvornu saradnju sa državnim organima, kako bi kriza bila pod kontrolom.
Napredak na polju održivosti rada civilnog sektora vidi se od 2014. godine, a odraz su jačih veza OCD i sa građanima, i sa privatnim sektorom, rekla je ona. „U isto vreme, videli smo da i dalje postoje izazovi kada je u pitanju imidž civilnog sektora i povećano nepoverenje u civilni sektor, koje se najviše vidi u medijima i u javnom diskursu“, kaže Palmer Pavlović.
Govoreći o načinima da se to prevaziđe, ona je podsetila da USAID nalazi načine da direktno pomažu aktere na terenu. „Uverili smo se nebrojeno puta da su OCD u Srbiji sposobne da budu partner kako građanima, tako i vladi i da rade na sprovođenju reformi preko potrebnih srpskom društvu“.
Palmer Pavlović smatra i da prilikom ustavnih promena, koje je najavila Vlada Srbije, organizacije civilnog društva treba da budu ključni saradnik u tom procesu. “To neće biti lako. USAID ostaje spreman da nastavi podršku reformama u Srbiji, kao i dijalogu između civilnog društa, građana i vlade“, što je od ključne važnosti za uspeh reformi koje treba da obezbede napredak u Srbiji.
Direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vukosava Crnjanski rekla je da je ozbiljno zabrinuta, jer u zemlji koja teži evropskim integracijama organizacije civilnog društva i javno zagovaranje imaju veoma negativan imidž, a trebalo bi da je drugačije.
Crnjanski je napomenula da skoro 30.000 nevladinih organizacija pruža usluge građanima, uglavnom na lokalu, i menja državu u onim poslovima u kojima je ona najslabija. Ona smatra da nepoverenje građana dolazi od toga što se stalno govori o tim famoznim sumama koje dobijaju OCD i navela je primer CRTA koja je pratila predsedničke izbore.
“Naša misija je da vratimo poverenje građana u institucije, a šta ćete bolje od toga da su izbori fer i demokratski”, navela je Crnjanski i podsetila da su tabloidi prenosili da je CRTA dobila milion dolara kako bi objavila da su izbori pokradeni.
Crnjanski je rekla da je potom uzela da vidi gde su "ti milioni" i navela da je prekontrolisala prilive organizaciji na deviznom računu u protekle tri godine i došla do te sume. “To znači da neko ima ozbiljne izvore u bankama, trezoru da dođe do tih podataka i nikome ništa“, upozorila je Crnjanski i pozvala na solidarnost OCD da se to zaustavi.
Nejtan Košal, direktor Fondacije Katalist, koja se primarno fokusira na to kako i na koji način da donacije domaćih donatora pomažu građanima. Govoreći o finansijskoj održivosti OCD, rekao je da zabeležen napredak u periodu od 2015-2016.
Već drugu godinu zaredom, međutim većina OCD kao jedini način finansiranjas svojih projekata koje sprovode u srpskom društvu ima finansiranje iz inostranstva, preko stranih vlada ili organizacija. Ipak, sve više se shvata da i građani i kompanije žele da da se uključe tom poslu kako bi se poboljšalo stanje kako u njihovoj zajednici, tako i na nacionalnom nivou, rekao je on. Sve više raste svest da je domaći donator najbolji način da se podigne ugled kod građana Srbije, ocenio je.
„Mislim da bi bilo fer da se kaže da je ovo manje poverenje zasnovano na javnim optužbama koje se često čuju u medijima o uticaju stranih donatora na rad OCD. OCD su dokazale da mogu uspešno da finansiraju bar deo godišnjih budžeta iz domaćih izvora. Tako takođe pokazuju da imaju podršku za rad iz domaćih izvora, a to je prethodnih godina bilo teško ostvarivo“, rekao je Košal.
Prema indeksu održivosti OCD, zakonsko okruženje u Srbiji dobilo je ocenu 4,1, organizacioni kapacitet 4,0, finansijska održivost 4,7, zagovaranje 3,6, pružanje usluga 4,2, infrastruktura 3,3 i slika u javnosti 4,6.