Led na Grenlandu topi se brže nego što je prognozirano, navodi se u novoj studiji u izdanju Zbornika nacionalne akademije nauka, koja je dobijena kombinacijom satelitskih podataka NASA-e i onih dobijenih od misija sprovedenih u vazduhu.
Nova studija je prva opsežna rekonstrukcija koja pokazuje promene leda i glečera, kaže autorka istraživanja Biata Sato – vanredna profesorka geologije na univerzitetu u Bufalu.
"Uzbudljivo je što se iz ovih komplikovanih podataka pojavljuju neki modeli", kaže Sato.
Grenland je ogromno ostrvo. Da je zemlja, bilo bi 12. po veličini na svetu. Čak 80 odsto ostrva je prekriveno ledom, a ako bi se taj led u potpunosti otopio, globalni nivo mora bi porastao za više od 7 metara.
Trenutni klimatski modeli predviđaju gubitak svog tog leda na osnovu podataka prikupljenih sa četiri glečera. Nova studija uzela je u razmatranje ogroman broj podataka o promenama rastu na površini na hiljadu lokacija.
"Svi znamo da se led topi. Gubimo led. Ali podaci takođe pokazuju prostorne i vremenske šablone, odnosno koje su oblasti ranjivije, koje se ubrzano menjaju, a koje se menjaju drugačije nego što smo očekivali", priča Sato.
Naučnici su uporedili nove podatke sa trenutnim klimatskim modelima za Grenland. Neke zaključci se poklapaju, međutim Sato ističe da su stari modeli previše ograničeni.
"Sada kada imamo više podataka, imamo preciznije razumevanje toga kako se led trenutno menja i znanje neophodno da bismo tačnije predvideli kako će se ponašati u budućnosti”, poručuje Sato.
Studijom je takođe otkriveno da glečeri koji se nalaze jedan pored drugog ne moraju da se menjaju na isti način. Neki postaju deblji čak i kada temperatura raste. Drugi se ubrzano istanjuju. Treći su međutim na nekim mestima postali deblji, a nekim tanji i primećen je iznenadni prekokret.
Sato navodi da su istraživači tražili šablone koji su u proračun uzeli i lokalne uticaje poput temperature okeana, hidrologije i vode ispod glečera.
"Jednostavan primer – ako se led zagreva, glečer će brže da plovi. Što brže plovi to će više leda dospeti u okean. To se zove dinamika leda. Vrlo je važno shvatiti šta se događa je na taj način glečeri i ledene sante reaguju na promenu klime", objašnjava Sato.
Ona dodaje da nova studija pokazuje zašto je detaljno, rasprostranjeno praćenje situacije jako važno. Ona kaže da su, s obzirom na složenu prirodu ponašanja glečera, ispravni podaci presudni za pravljenje boljih modela. A ti modeli mogu da pomognu priobalnim zajednicama da uspešno reaguju na rast nivoa mora.